Dvina je je disala kako bi igrala. Balet je sve što je znala i što ju je činilo srećnom. Kada je bila na korak od ostvarenja svog sna, desila joj se strašna nesreća. Ostala je u invalidskim kolicima.
Nekada glavna tačka pozornice, počela je živeti...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Neću mrzeti ljubav! Ne boli ona. Ljudi bole. I neću samo zato što boli, staviti sićušnu tačku na veliku ljubav. Već stavljam tri ogromne na novi početak za nas dvoje.
A ne verujem joj ni reč, jer je previše loš lažov. Voli me! Znam da me voli, ali i bolim je. To će se uskoro promeniti.
Nisam neko ko odustaje, barem ne od nje. Vratiću se ovde. I sledećeg puta kada to budem učinio oprostiće mi.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Treći dan je prošao kao po običaju u porodici Ingver. Tata je još uvek na putu, majku je zadužio za mir, a Astrid se u najveće priprema za svoje venčanje.
Barbara se napokon stišala. Tri dana mi je probijala glavu, spominjući mi kako sam mogla da uništim reputaciju porodice onim člankom u novinama. Kao da sam išta od toga htela. Kao da sam ja platila novinarima da me razapnu.
Sreća je što se radilo o dnevnim novinama, pa je današnja aktuelna vest, sutradan već završila u đubretu. Pa, je tako na kraju i majka slegla malo na rudu. Naravno ne bez oduzimanja posla novinaru koji je bio zadužen za članak.
Sve je oko mene haotično, sve je u pokretu, samo ja stojim. Ugasila sam se.
"Dvina. Dvina!" Tek bledi odjek majčinog nestrpljivog dozivanja dopire mi do mozga. Nevoljno i na ivici potpune otupljenosti pogledam u nju.
"Jel me slušaš ti?" Namrači pogled i pokaže jednoj od prodavačica koja se tu zadesila, da nas ostavi nasamo. Jao bože, moraću da slušam još jedan od njenih mnogobrojnih govora.
"Slušam". Začkilji, stane ispred mene i podigne mi bradu, kako bi me skenirala do srži.
"Ne slušaš. Pretvorila si se u zombija. Posmatram te danima kako prestaješ da postojiš. Guraš nas sve od sebe. Zar ne shvataš da smo mi jedino što imaš na ovom svetu?"
"Da, jedino vas imam, jer ste mi sve ostalo oduzeli ili ste se postarali da pobegne od mene, zato što ste me propisno sjebale u mozak. I Astrid i Ti.
