Dvina je je disala kako bi igrala. Balet je sve što je znala i što ju je činilo srećnom. Kada je bila na korak od ostvarenja svog sna, desila joj se strašna nesreća. Ostala je u invalidskim kolicima.
Nekada glavna tačka pozornice, počela je živeti...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Mora da sam zaspala, jer kada otvorim oči već se razdanjuje. Tamni veo noći se polako podiže, dopuštajući živahnim bojama da se probiju i ožive na pomolu još jednog novog jutra. Okrenem glavu da pogledam u njega. U mog preslatkog šofera.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Okrene se i on prema meni i uputi mi najširi mogući osmeh, dok je svetlost tek izlazećeg sunca zarobio u svojim zenicama, koje se kupaju u plavim okeanima:
"Dobro jutro spavalice. Nadam se da si ugodno spavala, koliko god to bilo moguće". Spusti dlan preko mog, obuhvati ga prstima i blago ga stisne.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Mora da sam bila mnogo umorna izvini. Stvarno sam imala nameru da ti pravim društvo". Ponovo mi se osmehne i tim osmehom zaustavi mi i dah i srce. Čekinje mu grle lice, kosa mu je nemirna i razbarušena. Dečak u njemu ponovo je zakucao iz grudi i pomilovao ga po srcu, grleći rukama njegove more odraslih, da prođu. Bože koliko lepote može biti utkane u jednog čoveka, prosto ne mogu da verujem.
"Verujem ti. Uskoro stižemo, pa ćeš moći da se odmoriš i na pravom udobnom krevetu". Prija mi to što ne sklanja ruku sa moje. I što znam da bi mi ovog trena, da ne vozi, pružio i mnogo više od sebe.
"Nadam se da će ti se svideti Filadelfija". Nakrivi usnu, podigne upitno desnu obrvu i pogleda me kraičkom oka.
"Filadelfija?" Progutam teško. "Koliko smo sati putovali?" Osmeh mu sa lica iščezne ostavljajući samo skoncentrisanost na vožnju i neku brigu u očima.
