• D O L U D I L A • |l.hernandez|

•5•

Lucas, pov.

Iako mi je otac sinoć sto puta rekao da ustanem ranije i da budem na vrijeme spreman, nisam uspio. Prespavao sam i evo po ko zna koji put kasnim. Nadam se da djevojka nije neka budala i da ćemo se moći fino dogovoriti, jer meni ne pada napamet da izigravam muža.

Brzo sam se spremio i izjurio iz sobe, nadajući se da gosti kasne kao i ja. Taman kad sam krenuo prema vratima zapucao sam u nešto ili nekog. Znam da nije zid, jer nemoguće da ga ne vidim.

"Izvini...!", odmah sam prepoznao glas od sinoć.

"Za ime Boga dragog...!", pogleda me refleksno, dok stojim šokiran ispred nje.

"TI!", uglas smo viknuli.

"Došla si kući da me privodiš, je li? Baš si dosadna!", kažem gledajući u njeno smrknuto lice. Njen trenutni pogled je ubilački. Samo čekam da izvadi pištolj i da mi puca u glavu, no nadajmo se da je zalutala u moju kuću.

"Kakav prostak!", čujem je dok govori spuštene glave.

"Gledaj inspektorice...ne znam ti ni ime, ali nije ni bitno. Molim te da se udostojiš i napustiš kuću, jer imam nekih obveza. Nemam vremena da se bavim tobom!", pokušam joj fino objasniti da ode.

"Moje ime te i ne zanima. Osim toga, ja ovdje nisam zbog tebe! Smiri se!", kaže smireno, a ja odahnem.

"Nego? Zbog koga?", upitam, a ona slegne ramenima.

"Ne znam, samo znam da sam ovdje trebala doći!", kaže i onda mi pomuti i ono malo pameti što imam.

Ništa je ne shvatam! Kao je pogubljena i ni sama ne zna šta radi ovdje.

"Da nisi možda promašila adresu, nije ovo ludnica! Hajde, ne izigravaj detektiva nego bježi mi iz kuće!", pokažem rukom da izađe, ali ona prekriži ruke i odmahne glavom.

"Beozbrazan si! Ne znam čemu takve riječi i ponašanje. Već sam ti rekla da nisam zbog tebe ovdje, nisam došla da te privodim jer si bezobrazan na ulici i vičeš na državne službenike! Ovdje sam zbog nečeg drugog. ", smireno mi kaže, dok pokušavam da shvatim šta jedan inspektor može da radi u mojoj kući.

"Šta ti treba? ", upitam je sad fino, nadajući se da će isto tako da odgovori.

"Lijepa riječ od tebe, zaista mi ne pada napamet da se svađam sa budalom!", džaba sam se nadao. Ona uzvraća po svom.

"Baš sam te fino pitao šta ti treba, a ti tako odgovoriš! Gledaj, stvarno ne znam šta ti treba, ali brzo govori jer imamo goste!", kažem joj ne želeći da ocu stvara neugodnu situaciju.

"Muž! Muž mi treba!", kaže, a ja se počnem smijati.

"Ko ti je muž?", upitam je kroz smijeh.

"Ne znam, ali saznat ću! Koliko znam ovdje je!", kaže i ponovo slegne ramenima, što meni postaje presmiješno. Imam lud život, ali ovo još nisam doživio. Mislim da je neki fenomen ili predobar glumac ova djevojka!

"Ti mene zezaš? Izvini, jesi sigurna da si normalna?", upitam je ozbiljno, na što se nasmije kiselo i sastavi mi šamarčinu.

"Sad te je stvarno dosta, idiote jedan! ", ljutito odbrusi dok gledam u nju šokirano.

Toliko sam zbunjen ga ne znam ko je ovdje lud. Ja ili ona? Ne znam stvarno zašto me udarila na pitanje je li normalna, kad se ponaša kao luđak.

"Ti si mene udarila upravo!", kažem joj držeći se za obraz.

"A da? Šta nije ti dosta, hoćeš još?", počinje da me nervira.

"Izlazi van! Odmah!", kažem joj smireno, no ona stoji i dalje ispred mene.

"Čuješ me? Izlazi van!", ponovim, dok ona prevrće očima.

Pukne mi film jer se ponaša bahato u mojoj kući i uhvatim je za lakat i povučem do izlaza.

"Šta radiš, je li? Stvarno nisi normalan...", govori i otima se od mene dok je jedva dovodim do vrata.

"Nauči kako i gdje da se ponašaš!", kažem i krenem otvoriti vrata, ali me ugrize za ruku, što izazove moju vrisak.

"Aaaaaj...!", vrisnem i odgurnem je od sebe.

"Tako ti i treba! Magarac jedan...!", čujem je kako broji, dok stišćem zube.
Čak mi je i prokrvarila ruku. Ugrizla me za mišić, zahvaljujući mojoj majici kratkih rukava. Bravo Lucas, znaš kad ćeš šta da obučeš.

"Pirano!", kažem joj dok stoji ispred mene.

"Šta se dešava ovdje? Kakva je vika?", izleti otac ali sa njim i ostali u hodnik.

"Ma ništa, ova je zalutala pa sam joj na lijep način pokušao da kažem da izađe!", govorim dok me ona posmatra izgubljeno.

"Već je počelo!", čujem mlađu djevojku do Arthura i shvatim da mi je to buduća supruga.

"Je li mi to žena?", sarkastično upitam kroz smijeh, dok se svi zagledaju.

"Žena? Alice?", progovara pirana, a ja je pogledam šokirano.

"Ti poznaješ ovu djevojku?", upitam je dok gleda izbezumljeno.

"Alerie...ovo!", sad sam još više zbunjen jer je poznaje Artur.

"Tata šta se dešava ovdje? Alice?", definitivo sam pogubljen.

"Ale, ovo je Lucas. Lucas, ovo je Alerie. No, već ste se upoznali!", kaže tiho dok gledamo jedno u drugo šokirano.

"Lucas, Alerie je tvoja buduća supruga!", kaže otac, a ja skoro da padnem u nesvjest.

No, ne padam! Gledamo se sad u nevjerici kao potpuni izbezumljenici. Ništa više niti čujem niti vidim oko sebe, osim nje. Je li moguće da me život ovoliko želi uništiti? Bože zašto?

Alerie, pov.

Cijelo vrijeme se nadam da je ovo šala i će svakog trenutka reći kako ovaj nije moj muž i da je to neko drugi. No, ništa osim tišine ne čujem.
Sjedim pored oca gledajući ispred sebe, moleći Boga ili da me uzme ili da mi podari neki izlaz iz ovoga!
Svemu sam se nadala, ali da ću morati se udati za ovakvog idiota, nikad.

Nemoguće, ja ne mogu sa ovim da živim, pobiti ćemo se!

Krajičkom oka ga pogled dok sjedi naspram mene i gleda u mene. Ako pitate ko ima goru facu, onda vam ne mogu odgovoriti! Oboje izgledamo kao teroristi.

"Alerie...!", govorio otac dok pogledom ubijam Lucasa.

"Već sutra trebate da se vjenčate!", progovara Alfred.

"Ako ne želite vjenčanje...!", započinje otac.

"Kakvo vjenčanje? Jeste vi normalni? Šta trebaju ljudi da mi se smiju jer se udajem za ovu budalu! Želim da to prođe bez da se zna!",kažem a on klimne glavom.

"Ni meni ne treba ta sramota!", kaže.

"Ali ljudi će znati i moraju znati!", doda Alfred.

"Neka znaju, ali ja ne želim nikakvu ceremoniju!", ustanem odlučno.

"Kako god želite!", kaže Alfred.

"Ne treba mi slavlje, kad se ženim od muke i prisile!", skoči Lucas nervozno.

"Slažem se! Samo živim za dan kad ću  se riješiti tebe!", kažem , a on potvrdi glavom.

"Već si glavobolja! Jedva čekam da ti vidim leđa,kad budeš izlazila  iz mog života! ", kaže i izjuri van iz salona.

Želje su nam iste Lucas....