Solaria 2

211. - Kodara 10 - Kod Nebojše

Kod Nebojše

Kodara i Alden su obukli mantile i krenuli za Nebojšom iz kancelarije prema bašti i ostalim radnim prostorijama.

-Ja ne znam šta se dešava na ovom Frizumu, - ljutito je govorio Nebojša, - hoće da hranim sve ove ljude ovde, a kako to da učinim? Vas dvoje uzmite prskalice za vodu i prskajte ove dve leje, a posle pređite tamo.

-U čemu je problem? - u pita ga Kodara.

-Kako u čemu? Sa čime ću ja da radim? Sa... neću da kažem čime. Ove biljke treba održavati. Treba ih hraniti, brinuti o njima. Više nego o životinjama. Životinje kukaju da su gladne. Biljke uvenu i sa njima je onda gotovo. Još mi fantaziraju o Semiramidinin visećim vrtovima. Ma nemoj? A ko će o njima brinuti? Ja jedva uspevam i ovde.

-Mi smo došli.. - počne opet Kodara.

-Vidim i ja da ste došli. A gde su ostali? A što vas dvoje niste došli ranije? Zar ja celu noć da prskam i hranim? Treba obrezivati, treba brati, ko će to?

Šta kaže Teyla gde su momci?

Kodara je počela da shvata situaciju.

-Otišli su na ribnjak kod kratera.

-Ah da, to sam zaboravio. A zašto mi onda nije poslala nekog drugog? Ja ovde čekam kao ozebao sunce. Kakvo je to ponašanje?

-Nije imala koga drugog, pa je poslala nas, - Kodara je pokušala da improvizuje.

-Samo da znate, za vas dvoje nema spavanja dok sve ne završite. Ja sam ovde još od ranog jutra, nisam ništa ni jeo osim jabuke koje ovde rastu. Stalno čekam da neko dođe pa da ja odem da odmorim.

Vredno su radili oko sat vremena.

-Hajde Kodara skuvaj nam kafu da napravimo kraću pauzu pa da nastavimo.

-Ja da skuvam?

-Pa valjda znaš?

-Pa sad... pokušaću.

Pet minuta kasnije došla je i servirala kafu. Seli su na klupu u bašti.

-Dobra ti je kafa, možeš da se udaš. Sigurno si puno kafa skuvala do sada.

Kodara i Alden se pogledaše. Srkutala je polako jer je kafa bila vruća.

-Iskreno da kažem, ovo mi je prvi put da kuvam kafu.

-Stvarno? Izgleda da si talentovana. A čime se ti Aldene baviš?

-Igram košarku, idem na predavanja i pripremam eksperimente u školskoj hemijskoj laboratoriji.

-Ma nemoj, hemičar? Baš mi takav treba. Otkaži sva zaduženja, od sutra ti je ovo radno mesto, bar dok ne dođu momci sa terena.

-A šta da kažem ako...

-Neće te niko ništa pitati, a ako i pita, kaži da sam ja tako rekao. Ma zamisli ti, svi bi jeli a niko ne bi radio, pa ne može više tako. Ja za koji dan moram do kratera da vidim kako ribnjak napreduje. Mora neko ostati ovde u koga imam poverenja, koji će o svemu da brine dok me nema.

-Nebojša, mogu li i ja da idem s tobom do ribnjaka? Tamo su moji momci o kojima ja brinem. Odlučila sam sam da budem nova Moira.

-Naravno da možeš. Moira kažeš? Sjajna devojka i sjajni momci. S njima sam se prvima sprijateljio, a i oni su mene prihvatili kao svog najrođenijeg. Dok je bila Moira s njima nisu imali devojke, a kad je ona otišla od njih, svi odjednom dobili devojke, to mi baš nije najjasnije.

-Mogu ti ja objasniti. Kad je otišla sa Rowanom, nije ona njih ni napustila ni zaboravila.

-To dobro znam jer je često spominju.