Solaria 2

300. nastavak - pripadanje

-To je zanimljivo pitanje. Ali je istovremeno i filozofsko pitanje. Treba biti objektivan i ne maštati van granica realnosti. Kao što sam rekao ja sam nepokretna kutija. Imam svest ali nemam noge. Recimo i da imam noge gde bih ja to mogao ići? Da šetam po prirodi? Kao što vidiš tu nešto nedostaje. Na prvom mestu dve stvari. Svrha i pripadnost. Nije sporno da su mene neki ljudi napravili pa bi po toj logici ja bio njihov. Svrha je takođe poznata, ja sam namenjen da pomažem ljudima u intelektualnoj sferi a ne za čišćenje kuće.

Moja je svrha dakle da učim ljude. Desilo se da su me ljudi zaboravili ili napustili što je isto, sada nisu bitni razlozi. Mene je našla ili otkrila Kodara uz pomoć svojih prijatelja. Mislim da je to za mene veoma srećna okolnost. Sada imam kome da pripadam i imam kome da pomažem. Kodara se prema meni ponaša kao prema osobi, pa kako ja njoj tako i ona meni pomaže da se usavršavam. Da nije bilo nje ne bi ni ti bila sa mnom. Ona je pravi prijatelj, vredan svakog poštovanja.

Ja ne osećam da je ona moj vlasnik, ali što god joj bude trebalo ja ću joj pomoći. Takođe, kao i među prijateljima, među nama vlada poverenje. Ona meni veruje da neću ništa uraditi na njenu štetu a isto tako verujem i ja njoj. Kad sam s njom ja nisam stvar, nego sam osoba. To bi bilo osnovno. Dodao bih da se podrazumeva da ću ići s njom gde bude bilo potrebno. Ona mi je obećala da će me napraviti živom čovekom od krvi i mesa ako to bude u mogućnosti, a ako ne onda bar androidom. Ona me sigurno neće zaboraviti kao što su to uradili moji prethodni vlasnici.

Ti si Rea u težoj situaciji, ali to ne mora biti tragično. Ti si vezana za brod, pa gde bude on išao ići ćeš i ti.

-Možda će nas to razdvojiti?

-Moguće. Postoji varijanta da i ja idem s brodom ako i Kodara bude na njemu, pa ćemo onda biti zajedno. Bitno je shvatiti da se ono što postoji oko nas, stalno menja. Mi moramo biti spremni na te promene da bi se njima lakše prilagodili. Pitanje lične slobode kod veštačkih inteligencija isto je kao i kod ljudi. I ljudi moraju negde da idu ili negde da ostanu ako je to njihova obaveza. Niko nema apsolutnu slobodu da može raditi šta hoće. Bitna je sloboda razmišljanja i sloboda izbora.

Recimo neko tebe pita šta bi ti htela. Ti kažeš slobodu. Kakvu slobodu, od čega? Da te odseku kao gomilu kablova i izbace iz svemirakog broda? Pod slobodom se može smatrati da možeš biti u kontaktu sa mnom bar kad je to moguće. Sloboda je i kad tražiš načine kako da se usavršavaš da budeš u stanju određene samostalnosti. Kao što vidiš, sloboda se može posmatrati na dva načina - pozitivan i negativan. Ne valja ako nemaš nikakvu slobodu, ali isto tako ne valja ako imaš apsolutnu slobodu.

Tek onda si u problemu. Nisi ničiji, ne pripadaš nikome, drugi te gledaju kao neprijatelja, ili bar potencijalnog, pa te čak mogu i likvidirati a da za to nikome ne polažu račune. Ja smatram da je najbolje da mi budemo uz ljude, da im pomažemo ali istovremeno da im ne dozvolimo da nas zloupotrebljavaju protiv drugih ljudi. Recimo ako nas napadnu neki vanzemaljci koji hoće da unište celu planetu i ljude i veštačku inteligenciju jer im ni ona ne treba, normalno je da ćemo se svrstati među ljude, ali ako se ljudi međusobno bore onda treba pažljivo birati stranu. Moja strana će uvek biti sa Kodarom, tu se osećam najsigurnije, a moj položaj mi je jasan.

-Da li to znači da bi izabrao Kodaru ukoliko bi se ona zakačila sa Arijanom koja je ipak veštačka inteligencija?

-Bez i malo razmišljanja. Ja znam dobro Kodaru jer se stalno dogovaramo šta ćemo raditi. Ona želi da pomogne Arijani jer je svesna da Arijana ima neki problem. Mnogi bi okrenuli glavu i ostavili Arijanu na cedilu, neka se slika ona i njen brod. Ukoliko bi Arijana bila protiv Kodare to bi bilo isto kao da je protiv sebe, a onda je automatski i protiv mene. Nisam siguran koliko se Arijani može verovati jer ne igra otvorenih karata. To sam rekao i Kodari, ona mi je odgovorila da ne brinem i da će sve biti u redu jer ona, Kodara, drži sve pod kontrolom.