Solaria 2

230. Kodara 29 - ometanje

Iako je tuširanje ličilo na sva ostala ipak je u njemu bilo značajne razlike. Osećala se obostrana opuštenost u ponašanju. Nije bilo razloga ni za kakva ustezanja, ali ni za neku posebnu aktivnost. Delovali su na par koji je već dugo intiman i koji se posvećuje tuširanju. Erotike je bilo, ali svakako ne naglašene. Spike je sapunjao njeno telo pažljivo je gledajući, rukama svuda prelazeći bez posebnog zadržavanja. Ona isto tako i s njim. Povremeno bi razmenili po koji poljubac, tek toliko da se zna da se ne kupaju stranci.

-Nešto ne primećujem da ti on posebno reaguje u mojoj blizini?

-Ne primećujem ni ja kod tebe neku posbnu reakciju. Ne uzdišeš, ah, ah, ah, niti vrištiš od zadovoljstva?

-Lepo si mi vratio, priznajem.

-Gledaš sa pogrešne strane na njega. On nije pokazatelj ljubavi koju osećam prema tebi. Dok se ovom prilikom kupamo nisam razmišljao o tvom telu, već su moje misli bile posvećene tebi kao osobi. Pitao sam se da li je stvarno istina da si moja i da li sam ja stvarno taj srećnik kojem si posvetila svoju ljubav prvenstveno. Jer tamo gde ima ljubavi telo je samo prateći element. Zadovoljavanje želje traje nekoliko minuta, a ljubav i maženje nemaju granice trajanja, mogu ceo vek. 

Možda ti neće biti kompliment jer si veoma mlada, ali ja bih stvarno voleo da se pored tebe smirim, više nego da se pored tebe palim. Ako ćemo praviti decu, zar nije bolje da budemo ozbiljni i odgovorni jer će to naše malo biće zaslužiti. Nema za mene većeg sna nego pored sebe imati njega i tebe. O tom smirivanju govorim. Meni ne trebaju strastvene avanture pa onda razočaranja. Znaš i sama šta sam sve proživeo. Počeo sam se pitati da li je sa mnom sve u redu. Da li postoji žena gde će biti kraj mog lutanja?

-Ja sam kraj tvog lutanja. Nemoj da sumnjaš u ono što pričam zbog nedovoljno iskustva ili zrelosti. Imala sam i ja neke promašene iluzije dok nisam shvatila gde je suština. A suština traženja nije u tebi, u stalnom traženju nekog boljeg i biti nezadovoljan sa onim šta imaš. Ja sebi moram odrediti granicu, nije ona visoko na nebu već je ona u meni. Nebojša je spomenuo neki njegov izraz - tikva bez korena. E, pa ja nisam ta tikva. Ja dobro znam u čijem sam se zagrljaju razvila i postala to što jesam, ja to ni u kom slučaju ne želim odbaciti. 

Ako jednog dana sretnemo naše roditelje, pa me oni budu pitali - zašto ovo ili zašto ono, ja ću samo prstom pokazati u tvom pravcu, jer si ti odgovor na sva ta pitanja. Ja ti sebe ne dajem ili pružam da me koristiš, ja ulazim u tebe kao tvoj deo, pa me ne možeš uzeti ako sam već u tebi. Ti u meni svakako jesi, a ono fizičko kad bude, tada ću ti ono što si ti meni dao vratiti u obliku malog čudovišta, najlepšeg na svetu, koje će biti dokaz da nismo pogrešili što smo zajedno. Jer ako to nije dokaz naše ljubavi onda ne znam šta je.

-Dopada mi se ta slika koju si ispričala, osećam se nekako bogatiji nego inače.

-Zato što nisi sam jer imaš mene, zbog toga si bogat, u sebi imaš i mene. Uduplao si se na taj način. Nego, hoćeš li da mu dam malo stimulacije.

-Možeš, kao da sam ti bilo kad branio?

-Nisi baš branio, ali ti je bilo malo neprijatno.

-Pa sad, moraš razumeti kakva je bila situacija.

-Razumem te potpuno. Evo sad ću. - Kodara se sagne, uhvati mu ga rukom pa vrh stavi u usta oblizujući ga. To je trajalo samo par sekundi, pa se ispravi i poljubi ga u usta. - To ti je bio avans za ono što sledi.

-Avans je bio prijatan, to priznajem. Mogu ti garantovati da ćeš nešto slično, pa čak i mnogo više, dobiti kad budemo u vreći, jer mi ovde to nije zgodno.

-Hajdemo onda u vreću. Davno je bilo kad smo poslednji put sami u njoj spavali. Tada sam imala pidžamu, ali sam svejedno osećala kako me s njim gurkaš od pozadi dok me rukama hvataš za grudi i privlačiš sebi. Nisam imala pojma šta to sve znači, samo sam znala da mi je bilo lepo, jer si to bio ti.