Nebojša se spremao za povratak jer se sunce već počelo spuštati a on nije želeo da se vraća po mraku i po opasnom terenu. Davao je poslednja upustva momcima. Zack je dao još jednu porcije hrane ribama koje su to očas posla smazale. Kodara je prišla Nebojši pa ga zagrlila.
-Nisam te nešto važno pitala?
-Pitaj slobodno.
-Kako se zovu ove ribe?
-Kako se zovu? Baciš im hranu i one dođu. Bez hrane možeš ih zvati koliko hoćeš one ti neće doći, a možda i hoće.
-Znaš ti dobro šta sam te pitala.
-Znam. Vidiš, u mojoj zemlji imamo jedan mit, da je neki čobanin čuvao ovce kojih je bilo dve hiljade i svakoj je znao ime.
-Nije lako zapamtiti toliko imena a pogotovo koja ovca ima koje ime.
-Sve je stvar percepcije i asocijacije. Probaj ti ovim ribama dati imena, može to da bude i zabavno.
-Meni su one sve iste.
Tebi jesu jer ih tako gledaš, one se međusobno i te kako dobro poznaju. Postoji podela na polove, pa na vrste i slično.
-Zar nisu sve iste vrste, meni teko deluju?
-Nisu, zato što su još male. Najviše je šarana i to raznih vrsta, pa imamo morske ribe, pa kombinaciju morskih i vodenih. Ikru, njihova oplođena jajašca sam doneo smrznute sa moje planete, nisam mogao da znam kako će se one prilagoditi ovim uslovima. Neke vrste će uginuti a neke će opstati, tako je i sa ljudima, tu se ne može ništa promeniti. Mi uglavnom ribe zovemo latinskim jezikom da ne bi bilo hiljadu naziva. Riba se kaže ihtius.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-Kod nas se zovu ishi.
-Znam. Na italijanskom se izgovara peše, na engleskom fiš, na brazilskom peišiju.
-Hvala ti na ovim informacijama. Kad se vratiš kući pozdravi Solariju i dete.
-Kako da pozdravim dete kad se još nije rodilo?
-Naći ćeš ti već načina.
-Opasna si, nema šta, - Nebojša se nasmeje, pa počne da oblači skafander.
Momci su završavali svoje dnevne obaveze. Svoje radno vreme su prilagodili suncu koje je osvetljavalo ledenu kupolu dajući joj u predveče crvenkasto svetlo. Svi su se okupili u malenoj ledenoj kućici koja im je služila za odmor i spavanje jer su je posebno grejali. Ispočetka je to bilo agregatima, ali od kako je proradila vetrenjača grejali su se na struju. Svakodnevnim intervencijama uslovi boravka su postajali sve prijatniji. Bio je izgrađen i tunel do jezera koje je ispod lea bilo zaštićeno od vetrova i niskih temperatura. Voda od plus četiri stepena, nije mnogo ali je ipak primetno grejala unutrašnji vazduh.
Daleko je to bilo od nekih uslova za letovanje, ali je ceo sistem polako počeo dobijati smisao. Pojavili su se planovi i za proširenje sadržaja, ali mala grupica ljudi nije uspevala da to brzo ostvari. Svi su bili zadovoljni što je prvi plan uspešno završen, pa su već počeli planirati povratak u nadi da će ih neka nova grupa uspešno zameniti. Sledeći posao ih je čekao ispod leda na moru koji će biti mnogo obimniji pa će tamo duže vreme da borave. Sve je to njihova Moira isplanirala sa svojim saradnicima, kako one surove poslove tako i one veoma prijatne.
