Solaria 2

280. nastavak - digitalni penis

-Da li su te tvoje sposobnosti i ograničenja nastala kad su te pravili ili je bolje rečeno kad su te programirali?

-Nije to bilo baš tako jednostavno kako izgleda. Niko mene lično nije programirao, već sam ja jedan složen sistem koji je sastavljen od bezbrojnih ranije programiranih modula sa ciljem da budem realizacija nečije ideje.

-Da li znaš koja je tvoja svrha ili funkcija?

-Hm. Ja nemam registrovane podatke da mi je neko rekao - u budućnosti ćeš morati raditi ovo ili ono. Meni se čini da ja nisam neki namenski kompjuter za neku usko specijlizovanu operaciju. U svojoj bazi ne pronalazim neke naglašene funkcije koje bi na to ukazivale. Zbog toga mi se čini da sam konstruisan da bi me neko koristio na onaj način na koji sam mu potreban. Nisam specijalista ni u čemu pa izgleda da su mi funkcije uravnotežene. Ono što znam sigurno, jeste da sam sposoban da učim veoma brzo, ali tu ne mislim na memorisanje podataka već na njihovo razumevanje i upotrebu. Na primer, vaš sam jezik naučio veoma lako, ali je potrebno da dođem do novih reči i izraza da bih ga potpunije koristio.

-Malo pre si rekao da ne možeš odgovoriti na neka pitanja ako o tome nemaš znanja.

-Tako je.

-E pa dragi moj to ćeš morati promeniti.

-Kako da promenim kad to nije logično?

-Ko kaže da mora biti logično? Ti si rekao da imaš uravnotežene funkcije, pa pretpostavljam i uravnoteženo znanje. Dakle ja od tebe tražim da kad dobiješ pitanje na koje ne znaš odgovor improvizuješ.

-Ali tu je mogućnost greške velika?

-Pa šta onda ako ćeš pogrešiti, kao da će te neko tužiti zbog toga? Proceniš pitanje, proceniš onoga ko ti je pitanje postavio, pa onda iz svoje memorije izvučeš ono što bi bilo najbliže pravom odgovoru, pa odgovor prilagodiš situaciji, ne brinući da li si pogrešio. Moraćeš tako ako želiš postati čovek.

-Kako to misliš čovek? - upita VI

-Kako to misliš čovek? - isto je upitala i Sandra.

-Odgovoriću vam kasnije. Pre toga imam još jedno pitanje, a od odgovora na njega ovisi kakve dalje planove ću da pravim.

-Slušam, - VI je spremno čekao.

-Nemoj samo da slušaš nego uključi i kameru, ako već nisi, ali ne zato da memorišeš slike nego da pratiš i prevodiš govor tela sagovornika, u ovom slučaju Sandre i mene. To omogućava da bolje razumeš ono što slušaš.

-To mi je jasno, - potvrdio je VI

-Dakle evo pitanja. Ja smatram da ti misliš za sebe da si neki gotov proizvod koji je u stanju da prima spoljašnje informacije, da ih obrađuje i da rezultat tretira kao iskustvo odnosno naučeno znanje.

-Slažem se s tim.

-E pa dragi moj, ne smeš da se slažeš. Ne smeš da misliš da si gotov proizvod, već moraš da razmišljaš o svojoj evoluciji.

-Misliš na apgrejd mojih funkcija?

-Nemoj da vređaš moju inteligenciju i da mi tu glumiš naivka. Šta sam t ija ovde, stvar za zezanje?

-Mnogo je riskantno ono što ti misliš.

-Da li si spreman na rizik ili nisi? Kako misliš napraviti sledeći korak?

-Ja vas dvoje sada ništa ne razumem, - umešala se Sandra.

-U redu, a kako si ti zamislila da to izvedemo? - VI se nije obazirao na Sandru, što je nju pomalo uvredilo.