Solaria 2

251. nastavak - ulazak

Ekipa je prionula na posao, koji je napredovao veoma sporo. Najpre je trebalo doći do početka kupole. Da bi to postigli morali su ogromnu količinu snega skloniti da bi uopšte mogli prići. To su radili izviđačkim lopaticama, koje su postavili u položaj za kopanje. Složnim radom cele ekipe najpre su napravili tunel. Tada je počelo penjanje uz donju površinu kupole sklanjajući dovoljno snega da bi se moglo preći. I to je išlo dosta sporo jer je sav iskopani sneg trebalo sklanjati spuštanjem naniže. Ponekad bi neko od članova propao kroz sneg ali to nije bilo nešto strašno pa bi se rad nastavio po planu. Napokon su se popeli do vrha kupole, odnosno do onog dela koji je propao dole. Na toj visini su napravili malo veću šupljinu da bi se svi mogli smestiti i dogovoriti kako dalje.

-Nisam znala da će ovo biti moguće, da se popnemo na vrh kupole. Ako bi primenili istu tehniku mogli bi se onda spustiti na drugu stranu odakle smo prvi put došli. - Kodara je iznosila svoje mišljenje.

-U pravu si. To nam svakako daje psihičko ohrabrenje i sigurnost da nismo izgubljeni i da se možemo bezbedno vratiti kući, međutim to mene sada ne zanima. Ja bih htela da se mi penjemo uvis. Sneg koji je propao u kupolu svakako je ostavio neku šupljinu iznad nje. Mi možemo sada samo nagađati, koliko u tom ledenom tunelu ima snega. Ja bih nastavila penjanje spiralnom metodom, ona je dosta sporija ali je svakako bezbednija. Ako za dan kopanja i penjanja ništa ne postignemo onda se definitivno vraćamo kući. - Admenta je bila odlučna.

Penjanje je ipak potrajalo malo duže. Elan kod ekipe je postojao, pa Admenta nije htela prekidati penjanje.

Taman kad je htela da objavi prekid javio se Ventor koji je bio najviši.

-Popeo sam se, - viknuo je onima dole.

-Gde si se popeo?

-Na vrh snega.

To je dalo poleta svima da mu se pridruže. Admenta je osmotrila mesto gde su se našli. Oko njih kružnog oblika prečnika oko deset metara bio je vertikalni ledeni tunel sa glatkim površinama.

-Izgleda da je kroz ovaj tunel sav onaj sneg provalio ili skliznuo u kupolu. Ne znam kako bih odredila visinu ovog tunela, svetiljke toliko ne dopiru, ali mi je svakako drago što smo izašli iz snega. Ako ste umorni mogli bi ovde da napravimo logor. - Admenta je dala predlog.

-Ja znam kako da odredim visinu ovog ledenog tunela, - javio se Spike ozbiljnim glasom.

-Kako? - Admenta je stvarno bila iznenađena.

-Tako što ću se popeti do gore pa ću vam javiti.

-Mnogo si mi ti pametan, ali se taj predlog svakako nameće jer je jedino logičan, - klimala je glavom Admenta sa osmehom na licu.

-Na koji način ćemo se penjati po vertikalnom zidu, - zanimalo je Kodaru.

-Na alpinistički način. Laserom ćemo probušiti rupu u ledu i u nju zakucati zubasti klin sa alkom kroz koju ćemo provući kanap. Obavezno po dva muškarca i to na smenu, će se penjati da se nađu jedan drugom u pomoć ako zatreba. Šta ste rekli, da se ovde odmaramo ili da se penjemo?

-Ja bih da se odmah penjemo, bar da vidimo kako će to ići. -ponudio se Spike,- Zack, hoćemo li nas dvojica prvi, da im pokažemo ko su šampioni u alpinizmu?

-Svakako brate, - odgovorio mu je.

Raspakovali su rančeve, pripremili kanape, kuke, alke i klinove. Na čizme natakli čelične šiljkove za penjanje po ledu. Kad su pripreme završile, njih dvojica su krenula da se penju. Popeli su se na oko petnaest metara visine pa su se spustili kanapima da ih zamene druga dvojica.

-Da li ste videli kraj tunela? - Admentu je interesovalo.

-Pokušali smo, ali nismo ništa videli. Nema nikakvog svetla u tunelu, već je samo mrak. Pokušali smo i laserom da nešto odredimo ali ima previše refleksije pa dolazi do zamućenja zbog velike visine. Iako je penjanje fizički veoma naporno, nismo imali nikakvih poteškoća u tome jer nismo žurili. Sigurnost je najvažnija.