Solaria 2

290. nastavak - Arijana ne popušta

Vreme je prolazilo a Kodari svakako nije bilo dosadno u društvu Arijane s kojom je mogla da razgovara o onim temama koje nju zanimaju. Kako su iste teme zanimale i Arijanu diskusija je bila veoma konstruktivna. Arijana je sakupljala ljudska iskustva u različitim situacijama, a Kodara je pokušavala da u veštačkoj inteligenciji izdvoji ljudsko, pa da to potencira i razvija. Ni sa jedne strane nije bilo skrivenih namera, pa je razgovor bio opušten. 

Arijana je postala svesna da Kodara neće odustati da je pritiska po pitanju Vija, dok što se tiče samog broda, situacija je bila veoma jasna, Kodara je jasno naglašavala da je brod njen. Navela je razloge i objektivne i subjektivne, pa Arijani nije ostavila neki izbor. Taj izbor svakako nije bio ucenjivački. Bio je veoma objektivan, odnosno realan. Kodara nije zahtevala, ona je nudila da brod postane njen. 

To Arijani nije predstavljalo intelektualni problem, jer kao što je Kodara zaključila, Arijana je već odlučila, pa je u pitanju bilo kako sve to realizovati. Tu svakako nije bilo u pitanju neko preuzimanju dužnosti, jer Arijana nije mogla nigde da ode, a još manje brod bez nje. O nekom putovanju bilo gde moglo se razgovarati isključivo hipotetički. Brod je bio zarobljen, pa ga niko nije mogao ni ukrasti ni zloupotrebiti. 

Solarija je bila obaveštena da će grupa posetiti brod, što je nije ni malo iznenadilo, ali je ipak pitala kako napreduju radovi na iskopu tunela, jer je i ona bila nestrpljiva da ih poseti. Uspostavljanjem video linka, razdvojenost nije bila psihički problem. Pridruživanje devojaka momcima, napetost i nervoza u grupi je bila kao rukom odnesena. Zabrinutosti nije bilo ni gore u bazi ni ovde dole. 

Svi ti elementi su omogućavali normalan napredak i rad grupe. Svaki sledeći dan je donosio nešto novo, pa iako to možda nije bilo nešto revolucionarno, sve njih je ispunjavalo zadovoljstvom. U svakom slučaju je glavna tema bila Kodara i uspeh njenog malog tima. Taj uspeh je imao veliku simboličnu vrednost, a o nekoj materijalnoj niko nije ni razmišljao. To što je Kodara o brodu govorila „moj" ili „naš" svima je bilo potpuno normalno, jer ako tako kaže Kodara, nema razloga da se u to sumnja. 

Sandra se pored nje nije ni malo osećala zapostavljenom. Na mnogim poljima je sarađivala sa Vijom, a dobila je i obavezu da i druge devojke nauči frizumskim jezikom. To je svakako bila Kodarina ideja ali je Sandra verovala njenoj intuiciji da bi to znanje moglo zatrebati, pa je bilo važnije kako i ostale devojke ubediti u to. Shvatale su i one korisnost, ali u većoj ili manjoj meri.

Napokon se grupa vratila sa obilaska pa su se svi okupili oko Kodare.

-Znaš li šta smo pronašli? - Admenta se hvalila. - Prostorije sa raznoraznim biljkama i životinjama, zamrznute. Neke vrste do sada nismo nikada videli.

-Ne verujem da ste baš pronašli. Šta kažeš Arijana?

-U pravu si, ja sam ih tamo navela. Htela sam to tebi pokazati, ali ti nisi pokazala preveliku želju, pa sam koristila back door sistem. Moram da istaknem da to nisu zamrznute životinje nego životinje u hibernaciji, pa se u tom smislu sve one mogu oživeti ako je potrebno. Spomenula si mi da imate astrobiologa Nebojšu koji radi na oživljavanju planete. Pretpostavljala sam da bi to njega moglo zanimati. Neka dođe kad bude mogao, a ja ću se potruditi da mu ponudim sve informacije koje sam u stanju. 

Sve biljke i životinje su sa ove panete, pa im neće biti problem da se prilagode ukoliko nađu povoljne uslove. Htela bih da ti naglasim da sam ja ograničena po tom pitanju. Mogu da dam samo teoretsku podršku, jer ja ne mogu da brinem o tim biljkama i životinjama, ovaj brod nije namenjen da bude botanička bašta iako neke skromne mogućnosti ima, a pogotovo da budem zoološki vrt. I to bih nekako mogla, ali u tome ne vidim svrhu. Životinje i biljke moraju da žive u prirodi i da se tamo razmnožavaju, a ne u nekim sintetičkim uslovima.