Solaria 2

278. nastavak - zarđala kanta

-Kakvim interfejsima se možeš priključiti?

-Ima ih bezbroj, ne znam šta ti treba, svetlost, vazduh, temperatura, nema šta nema.

-Ima li kakav neobičan?

-Šta znači neobičan?

-To znači da svi ovi interfejsi ovde imaju neke slične šifre ili oznake, ili mogućnost pristupa, ili nešto zajedničko. Mene zanima onaj signal koji se u tu kategoriju ne uklapa.

-Čekaj da proverim. A-ha, evoga jedan, osim oznake ima i opis. Piše ograničen pristup.

-Šta znači ograničen pristup?

-To znači da mogu s njim komunicirati ali mi treba šifra da bih ušao u glavni program.

-Možeš s njim komunicirati?

-Tako je.

-A bi li mu mogao razbiti šifru?

-To baš i nije prikladno osim ako nije neka krizna situacija.

-U redu, nije krizna situacija pa to nećemo raditi. Poveži se sa tim signalom pa pokupi sve informacije koje su ti dostupne.

-Evo odmah.

Kodara je sačekala dok kompjuter nije obradio podatke.

-Dakle? - ipak je pokazala nestrpljivost.

-Izgleda da je to brod o kojem si pričala. Nije mi poznat taj tip broda jer ga nemam u memoriji.

-To ćemo rešiti kasnije. Šta si saznao iz tog ograničenog pristupa?

-To je deo jednog velikog inteligennog sistema, mnogo, mnogo većeg nego što sam ja.

-Ništa se ti ne brini, ti si moj prijatelj i ja tebe neću napustiti zbog nekog lepšeg ili bogatijeg, ali mi je ipak važno da saznam što više o tom brodu.

-U redu. Kao što sam rekao, to je jedan minijaturni ali i samostalni deo jednog velikog sistema. Ima alarme različitih kategorija, radi na nekom maksimalnom minimumu, održava neke sisteme, ali ja ne znam koje jer nemam pristupa. Ono što ovo može da radi to je komunikacija sa spoljnim svetom van broda, otvara razne otvore na brodu, ima i manji broj kamera, spušta i podiže stepenice, pali osvetlenja, ima i neke zvučnike za razglas. Koliko sam iz ovoga mogao zaključiti, to su sve operacije koje se koriste kad je brod prizemljen. Nema ništa o njegovim letačkim sposobnostima.

-Za početak će mi biti i ovo dovoljno. Sandra dobila sam jednu ideju. - Namignula je Sandri a onda se ponovo obrati kompjuteru. - Kaži mi da li bi se mi odavde mogli nekako priključiti na taj razglas.

-Pokušaću, ali ako si ti rekla da je sve pod ledom nisam siguran da li će to raditi.

-Nije to toliko važno, ali bih ipak pokušala, - tada je Kodara izvela onaj performans sa rikom bikova i zastrašivanjem ekipe.

Ekipa se umorna vratila sa terena. Večera je bila poslužena pa su se svi prisutni pridružili. Negde pred kraj večere Admenta se obratila Kodari i Sandri.

-Kako vas dve napredujete?

-Prilično slabo, - Kodara je imala reč. - Ovo je psihički veoma zamorno, pa polako gubimo volju za učenjem. Zar nije tako Sandra?

-Pa sad... - Sandra je bila zatečena.

-Čak smo mislile da sve ovo napustimo jer od ovoga nema nikakve koristi. Šta će nam izumrli jezik neke davno zaboravljene civilizacije?

-Ja se s tobom ne slažem, - Admenta je bila ozbiljna, - smatram da se od svake civilizacije može puno naučiti, a to onda nama koristi da bolje upoznamo i razumemo sebe.