289. nastavak - komandni most

21 3 1
                                    

-Imam milion pitanja, a verovatno ih imaš i ti, međutim primećujem da ti s njima uopšte ne žuriš, da nije to neka tvoja taktika? - bilo je očigledno da Arijana polako popušta u nepoverenju al ii dalje nastoji dobiti više informacija.

-Nije nikakva taktika, već je to moj stav kojeg se uvek držim. Ako ti nisu dovoljni odgovori na malo pitanja, neće ti biti dovoljni ni na puno.

-Čija je to izreka, negde si je pročitala?

-Bože Arijana, šta će mi tuđe izreke, valjda sam sposobna da ih smišljam sama?

-Neka ti bude. Imam za sada dva vruća pitanja koja ne mogu da čekaju, jer me baš kopkaju.

-Tu sam, nisam nigde pobegla.

-Prvo pitanje je ovo. Kako to da će Solarijina ćerka imati moje ime? Ja ti baš ne verujem u koincidencije.

-Ako se dobro sećam, mislim da je tom imenu kumovala Miranda.

-Miranda?

-Što se čudiš? Glas ti zvuči kao da si ugledala duha.

-Žao mi je što je nisam čula kako govori, jer nije progovorila ni jednu jedinu reč, ali mi se čini da sam je već negde videla.

-Ma nemoj, ali malo sutra. Sad odjednom svi postali rođaci, babe, dedovi, strine i ujaci. To otpiši. Nemoj zaboraviti da si ti stara 3.000 godina, pa je nikako nisi mogla videti. Jedino ako nisi u međuvremenu šetala Solarisom.

-Naravno da nisam. Još ću o tome razmisliti, baš me kopka. Drugo pitanje je, otkud ja da ličim na Solarijinu majku i da kradem nečija tela?

-Na to je odgovor veoma lagan, pitaj Sandru.

-Sandra! - Arijana je rekla samo tu reč, blago podigavši ton.

-Tu sam, pratim sve što pričate, - njena slika uživo se pojavi na displeju. - Kad me je Kodara pitala da pokažem tvoju sliku, ja sam se malo zbunila. Onda sam se setila fotografije Solarijine majke koja je visila u hodniku našeg internata, pa sam je u nekoliko poteza nacrtala onako po sećanju.

-A šta je bilo sa tim telom kojeg je Solarija spomenula?

-Ono je ostalo zamrznuto na Solarisu. Solarijin otac je sa Zemlje. Njena majka koja se zvala Saradnica je klonirala jednu zemljanku u koju je prebacila svoju svest. Razlog zašto je to uradila bio je u tome da bi mogla da ostane u drugom stanju s njim i rodila se Solarija.

-Veoma interesantno. - to je bio Arijanin komentar.

-Da ti slučajno ne padaju neke čudne ideje na pamet? - bockala ju je Kodara.

-Ćuti Kodara, nemoj da me nerviraš.

-He, he, he, - smejala se kvarno Kodara.

-Samo se ti cerekaj. Imaš li neki konkretan predlog šta dalje da radimo.

-Naravno da imam. Prva ideja bi bila da moji momci malo bolje upoznaju unutrašnjost našeg broda.

-Našeg broda?

-Nego čijeg? Mi možemo doći do tog zaključka posle dužeg raspravljanja, a možemo i po kratkom postupku. Treća mogućnost je da ti kažeš da je to tvoj brod u vlasničkom smislu, a ne u smislu da brineš o njemu. Ja se mogu prema tebi ponašati kao da si mi prijeateljica, jer sam skoro sigurna da ćemo to postati, samo ti malo prodaješ tvrd pazar, kao nevina devojka pred momkom. A mogu se ponašati kao prema hladnoj i bezosećajnoj veštačkoj inteligenciji. Tada tebi preostaje da zatvoriš brod i da se od nas izoliraš. Koliko sam te do sada procenila to tebi nije u interesu, ali ću ja to naravno ukoliko se desi prihvatiti. Pretpostavljam da ćeš izabrati raspravljanje kao opciju koja je za tebe najsigurnija. Međutim tu se krije jedna velika opasnost.

Solaria 2Donde viven las historias. Descúbrelo ahora