Solaria 2

240. - Raspopovići, drugi deo

-Toliko o toj temi. Miranda, Solarija joj se obrati, - čujem da si ti izabrala ime sinu?

-Nije mi bilo teško. Nisam razmišljala o tome koje se ime meni dopada nego koje bi se moglo dopasti Nebojši.

-Lukavo.

-Nema tu nikakvog lukavstva. Ne vidim razlog da se prepiremo oko imena deteta ako ćemo ga zajednički podizati. Dete je njegovo, pa onda i ime to potvrđuje. U to sigurno niko neće sumnjati. Umesto lukavstva ja bih to radije nazvala izrazom poštovanja prema, evo sada, mom mužu sa namerom da se očuva porodična tradicija. Mene pomodarstvo svakako ne zanima. A Stojan je veoma lepo ime, žao mi je što Nebojšinog oca lično nisam upoznala već sam videla samo njegovu fotografiju. Veoma lep čovek. Upoznala sam i gospođu Stanislavu.

-Tvoju svekrvu?

-Da tako je, ko se tada tome mogao nadati? Ispočetka je bila veoma sumnjičava prema meni i gledala me popreko kao da ću Nebojši ko zna šta uraditi. Kad smo se rastajale bilo je sasvim drugačije. Čvrsto me zagrlila a bilo je suza sa obe strane. Tražila je od mene da joj čuvam Nebojšu. Naravno da sam joj to obećala. Više bih njega čuvala nego sebe.

-Kad bi Stanislava sada bila ovde, kako bi joj objasnila ovu situaciju? - Solarija je bila znatiželjna.

-Moja, a i tvoja svekrva je veoma pametna žena. Dugo smo razgovarale u njenoj trpezariji o svemu i svačemu, a najviše o Nebojši jer sam je ja dosta zapitkivala. Kad bi nas sada videla ovde sve nas skupa mislim da se uopšte ne bi iznenadila i da bi sve razumela. Tokom mog boravka na Zemlji ja sam spavala kod tvojih ali sam preko dana kad god je bilo prilike bila sa Nebojšom pa i u njegovoj sobi. Videla sam tamo tvoju ili vašu sliku. Ispočetka sam Nebojšu prilično izazivala jer je bio strašno podozriv, mislio je da sam neki agent koji hoće da ga pokrade. Ja bih skinula cipele i legla u njegov krevet u super mini suknji koja ništa i ne pokriva, a on je bio u suprotnom ćošku sobe na stolici, od straha da ću mu ko zna šta uraditi.

-Mogu da zamislim tu sliku, joj kako mi je to smešno. - Solarija se okrene Nebojši, - a ti kukavice, što joj nisi skinuo gaćice i sredio je kad ti se lepa devojka namestila u krevetu?

-Lako je tebi pričati, zar mi se i ti nisi namestila u krevetu, pa čak i spavala sa mnom? Nisam ni tebe pokušao srediti. U tom trenutku o Mirandi nisam ništa znao, ni ko je ni odakle je. Možda neka veštica. Nisam je u prvom momentu povezao s tobom.

-Tako je. Ja mu ispočetka ništa konkretno nisam htela reći već sam ga pekla na tihoj vatri. Na klupi na ušću sam obnažila grudi i nudila mu ih da ih dira i ljubi pa nije hteo ni to. Počeo je da popušta kad je saznao da spavam kod tvojih roditelja i to u tvojoj sobi. Posle toga kad bi išli u šetnju držali bi se za ruke a nekad bili i zagrljeni kao neki ljubavni par, samo što se nismo ni jednom poljubili, ako ti to nešto znači. Ja bih volela da jesmo.

-Sad će te svakodnevno i bez prestanka ljubiti i to po celom telu, pa nećeš više kukati.

-Ne kukam. Tada nisam imala pojma o socijalnom aspektu ljubavi, meni je bilo lepo i htela sam da u tome što više uživam. Tvoji su mi rekli da ne pravim gluposti ali ih ja nisam najbolje razumela. Ja sam Nebojši spasila život od siledžija a on neće ni da me poljubi? To nisam mogla razumeti. Ne pitaj kako bih ja reagovala da je on meni spasio život.

-Znam da bi ga zaskočila iz zahvalnosti. Nego Miranda, malo pre si spomenula svoju planetu koje se ne sećaš, kaži mi da li ponekad razmišljaš o njoj?

-Ne samo ponekad, već veoma često. To dobro znaju androidi kojima predajem. Ti znaš da im ja pričam o svemirskim putovanjima i o bližoj i daljoj budućnosti, drago mi je što imam toliko slušalaca, neki mi kažu više i od svih ostalih predavača.