Solaria 2

249. nastavak - zvuk

-Evo nas na 1700 metara nadmorske visine, iako smo faktički još ispod bivšeg nivoa mora, a na šta nas je podsetio Sauron, zahvaljujem mu se zbog toga još jednom.

-Stvarno nema potrebe na tome. - javio se i on.

-Ima i te kako. Svaki član naše ekipe je veoma važan jer on doprinosi zajedničkom cilju. Sutrašnju prvu ekipu čine Kodara, Tiryan, Sulu i Zack. Očekuju ih veliki izazovi ali se nadam da će ih oni uspešno rešiti. Mi ostali ćemo tegliti opremu. Do našeg cilja nas očekuje još ovoliko penjanja, koje će biti mnogo teže i riskantnije u smislu nalaženja daljeg puta. Led se već značajno spustio iznad naših glava, temperatura je pala na trinaest stepeni. To nije strašno, ali je upozoravajuće da će, kako se penjemo, biti sve niža.

Te večeri je Kodara obučena legla pored Spikea, što je njemu bilo neobično. Objasnila mu je razloge da je to zbog zravlja.

-Imam osećaj kao da sam na prvom dejtu sa devojkom, pa joj zavlačim ruku ispod odeće da bih je pipao.

-Ne moraš ti samo pipati, možeš raditi i nešto drugo, lako ću se ja skinuti, samo ako poželiš.

-Sada svakako ne, ti još uvek hladna. Videćemo kasnije kad se zagrejemo.

Zagrejali se jesu, ali je to bilo kad su zagrljeni zaspali.

Jutro je brzo došlo pa se penjanje nastavilo. Led iznad glava se se već počeo opasno spuštati. Skoro su glavam strugali o njega. A na nekim mestima nije bi ni na metar visine pa su se morali provlačiti. To im se nikako nije dopadalo jer je moglo značiti da od penjanja uskoro neće biti ništa.

Odjednom se Kodari učinilo da je nešto čula. Zastala je pa je upozoravajuće podigla ruku da obavesti i ostale dajući im svetlosne signale svojom lampom. Svi su se okupili oko nje.

-Da li čujete?

-Šta to?

-Čula sam neki šum.

Svi su utihnuli slušajući, ali se ništa nije čulo.

-To je verovatno pasivni zvuk ovog prostora koji je akustičan. Mi svojim kretanjem, penjanjem, disanjem ili pričanjem proizvodimo neki zvuk koji se onda širi vazduhom. Možda si ti čula neki eho tog zvuka pa tise učinilo da je neki drugi zvuk. Na šta te taj zvuk podsećao? - upitao ju je Sulu.

-Nisam sada više sigurna. Ličilo mije na neko brujanje.

-Brujanje? Interesantno. Ovde svakako nema nikakvih mašina koje bi mogle brujati. Brujanje je fizička sila koja nastaje nekom vibracijom. To može da bude i šištanje vazduha koje prolazi kroz neke ledene pukotine ili izbočine, ali to ovde nismo primetili.

-Prenosi li se zvuk kroz led? - zanimalo je Kodaru.

-Naravno, i to veoma dobro.

-Sulu, mogu li te zamoliti da se malo udaljiš pa da nečim kuckaš i stružeš po ledu a ja ću ovde da osluškujem.

Sulu ju je poslušao pa se uskoro i vratio, - šta je bilo?

-Čula sam sve šta si radio, vrlo dobro, ali to nije bio onaj zvuk koji sam čula.

-A da uvo staviš na zemlju, možda ćeš tako nešto čuti, - to je Tiryan rekao u šaljivom tonu.

-Toga se nisam setila, sad ću da probam. - Kodara legne na zemlju i prisloni uvo. Posle par trenutaka Kodara je podigla glavu. Svi su gledali u nju. - Čuje se.

Ostalima nije ništa drugo preostalo nega da polegaju i osluškuju.

-Stvarno se čuje. Šta bi to moglo da bude? - prvi se oglasio Zack.