Solaria 2

256. nastavak - brisanje

Admenta se tog jutra prva probudila.  Nije joj smetalo spavanje u zajedničkoj spavaoni, a još manje što je tokom noći Haron potvrđivao svoju želju u pravljenju deteta. To su radili redovno od kako su krenuli na ekspediciju. Rasterećenost nekim ograničenjima je svakako doprinela da u vođenju ljubavi više uživaju. Pa ipak, strasti u vođenju ljubavi je na neki način bilo manje. Svesnost da prave dete ih je donekle omekšavala. Nisu više primenjivali dodatne načine uzbuđivanja jer nisu imali od čega da se štite, zbog toga je intimni odnos dobio drugu dimenziju. 

U krevetu su šaputanja dobila novi sadržaj, umesto da govore o međusobnoj ljubavi sve više bi pričali o budućem detetu koje će ih povezivati. Nisu se zbog toga osećali zrelijim ali odgovornijim, na neki način svakako. O tome su ona i Haron razgovarali, pa dok je kod nje bilo još nekih nedoumica, Haron joj je rekao da je on novom situacijom i tim novim njihovim ponašanjem potpuno zadovoljan pa to nije ostavljalo mogućnosti Admenti da prigovara. 

Sela je na krevet pa je pogledala unaokolo. Još su vi spavali. A prvi krevet do njihovog je bio sa Spikeom i Kodarom. Admenta je obukla gaćice i kratku providnu spavaćicu koju nije imala priliku obući već desetak dana, jer bi uglavnom u vreću legla potpuno obučena. Na prvom mestu svakako zbog niske temperature. Ovde u spavaoni je bilo prijatno jer su klima uređaji održavali temperaturu. Ustala je i otišla u kupaonu. Stala je ispred ogledala koje je bilo na zidu pa se pred njim okretala i zagledala svoju figuru, zamišljajući kakva će biti sa stomakom.

-Dobro jutro, razmišljaš o deci? - Admenta se iznenađena trgla čuvši Kodarin glas iza svojih leđa. Kodara je bila bosa i samo u gaćicama.

-Dobro jutro i tebi. Kako si pogodila?

-To radim i ja. Svaki put kad se Spike i ja ljubimo zamišljam kako mi pravi dete iako mi to ne radi, ali volim da zamišljam tu sliku. Čula sam te kad si ustala jer ni ja nisam spavala, samo sam imala zatvorene oči. Razmišljala sa o svemu onomo što možemo ovde još pronaći. A pre toga sam sanjala onaj topli izvor, kako prokopavam sneg da bih do njega došla i zagrejala se.

-Nije ni čudo što ti je zima kad ideš tako gola.

-Mislim da je nešto drugo bilo u pitanju, jer je ovde sasvim pristojna temperatura, druga je stvar kad budemo izašli napolje. Verovatno si čula da sam upala u hladno jezero na krateru, pa me neka trauma još uvek drži.

-Čula sam naravno. Pretpostavljam da nije bilo ni malo prijatno?

-Ne mogu da opišem, bilo je užasno. Spike, Zack i Tiryan su odmah skočili u vodu da me izvuku. Oni su me spasili.

-Razumem. Dobro je imati takve prijatelje?

-I te kako. Nemaš pojma koliko ja sve njih volim.

-To sam primetila, i oni tebe takođe. Zavidim ti na tome.

-Ne znam šta na to da kažem. Gledam svoju kosu, užasna mi je.

-Ne moraš ništa da kažeš, a kosa ti tako razbarušena baš dobro stoji, kao da si spremna da vodiš ljubav.

-Za to sam ja uvek spremna. A Spike me ni malo ne zapostavlja. Evo i sada sam sva lepljiva od njega.

-Hoćemo li se obući pa da momcima spremimo doručak?

-Kad im se spremi doručak to iz nekog razloga njima mnogo znači. Smatraju da im je tada dan dobro počeo.

Dok su se vraćale srele su Sulua koji je kretao prema kuhinji.

-Sulu, da li ti treba pomoć?

-To uvek dobro dođe. - odgovorio im je Sulu.

-Eto nas za minut samo da se obučemo.