Solaria 2

215. - Kodara 14 - razvoj događaja

-A meni je drago što ste vas dvoje sa mnom. Znam da to neće dugo trajati, pa da bar iskoristim ovoliko koliko mogu. Nije prijatno biti sam, tada se suočavaš sa neprijatnim mislima, - meditirala je Waneta.

-Slažem se s tobom. Nemaš pojma koliko sam srećna što sam napokon našla momka o kojem mogu da maštam, ali zašto ne reći i to da mogu da uživam dok mu ga držim rukom, jer u tome nema ničeg ružnog. Nego se nešto mislim, pa me ti Waneta ispravi ako grešim. Kad je Aldenu najveći ja mu ga ne mogu obuhvatiti prstima, očigledno mi je ruka mala, dok sa druge strane sam to mogla bez ikakvih problema kad sam držala Spikeov. Njegov je bio dosta tanji, to moram priznati. Šta ti misliš o tome jer ja po tom pitanju nikakvog iskustva nemam?

-Vidi se da nemaš iskustva. Koliko si ih do sada držala u rukama? Spikeov, Oginov i sada Aldenov? To je samo držanje rukom, drugačije je to kad ih osetiš kako prodiru u tebe. To je neopisiv osećaj. Zato nije važno ako je Spikeov manji, već koliko ima u njemu ljubavi.

-Ja se s tobom slažem, ali ako volim Aldena a njemu je baš popriličan, što sigurno registruješ i ti, to onda ne može da škodi, ili može?

-Nisu iskusniji ljudi tebi pričali bez veze, svi oni tebe vole i žele da te zaštite da ti se nešto loše ne dogodi, pogotovo je to vrlo lako moguće prvi put.

-Sećaš li se kako nas je Spikeov prskao na plaži ispod leda? Meni je to bilo baš lepo i zanimljivo gledati kako ono belo izleće.

-Naravno da se sećam, ali ne razumem zašto to sada spominješ?

-Da li vas dve stalno ovako pričate o tim stvarima i to bez prestanka? - Aldenu je prekipelo slušajući ih kako melju bez prestanka.

-Nemoj da ti ga nas dve stisnemo tako da zakukaš. Ti slušaj ako hoćeš, a ako nećeš začepi uši. Ma zamisli ti njega, on bi nama ograničio pravo da govorimo? Da ti Waneta odgovorim na pitanje. Kad sam se setila kako nas je Spike prskao tada sam zamislila kako bi to izgledalo kad bi nas Aldenov prskao. Kao prvo ja mislim da mu ga ne bih mogla dovoljno nadražiti jednom rukom, zbog toga bi mi bila potrebna pomoć i tvoje ruke. Sigurna sam da bi nas dve zajedničkim snagama to mogle da postignemo

-Možemo da pokušamo, ali ne garantujem uspeh.

-Ako mu je on sada ovoliki, koliki će tek biti kad mu ga budemo nadražili? I ono što mene veoma brine, koliko toga iz ovakvog može da izađe? A šta ako nas to njegovo ovde u vreći potpuno poplavi, pa nam ni plivanje neće pomoći? Bićemo izmazane od glave preko stomaka do pete. Ima da uživamo u klizavosti po Aldenu samo tako.

-Ti si Kodara baš naivna i nezrela. Ti misliš da je nadraživanje muškarca samo neka igra da bi se svojim stomakom klizala po njegovom? A šta ako za nešto zapneš, pa to nešto uđe u tebe, šta ćeš onda?

-Priznajem da o tome nisam razmišljala. Ja sam oduvek mislila da je ljubav igra u kojoj se uživa, bez obzira šta se radilo.

-Ima i toga, ne kažem, ali u svakom slučaju to nije za decu.

-Nisam ja baš dete. Imam sve što je nekoj ženi potrebno, a imam i momka koji ima sve što meni treba, čak i viška. Ne brini ti za mene, ja ću sa Aldenom biti voma zadovoljna, a on kad mi ga bude stavljao to će raditi na tako nežan način da mu ga ja neću ni osetiti.

-Bože Kodara, kako ti nemaš pojma o životu. Ovaj ovoliki kojeg držim u ruci nikako ne može nežno i neosetno da uđe u tebe. U njemu je toliko snage da bi ga i neka puno iskusnija žena teško mogla podneti, a kad bi ulazio tebe sve bi ti poremetio i užasno bi te bolelo.

-Da li je tebe bolelo, kad je u tebe Spike prvi put ulazio?

-To se desilo kad smo bili u moru pa je bol bila prilično mala, a sa druge strane ja sam to želela da se desi i bila opuštena. Možda je to bilo i zato što je Spikeov relativno mali, ali da je ova gromada u mene ulazila, priznajem da mi ne bi bilo ni malo lako. Ali bih valjda nekako preživela, zato je bolje onako kako se desilo, Spike je ušao u mene, ostavio u meni ono što je imao, pa smo se posle toga posvetili ljubljenju.