neuzvraćena osjećanja

27. dio

gledajući film, prekine me zvono. ustanem sa kauča iz dnevne sobe, pauziram film, te kroz špijunku ugledam majku ispred vrata.
m: "hej Anđela."
ja: "šta je bilo? je li sve uredu?"
m: "sada će David doći do tebe."
ja: "zašto?
m: "pa znaš, ne mogu te ostaviti samu, nakon svega što se dogodilo."
ja: "mama, ne treba mi dadilja. pogotovo ne od Davida."
m: "on i jeste predložio da bude kod tebe kako ne bi bila sama, dok ne budemo sigurni da ti se oni likovi više neće približavati."
gledala sam je zbunjeno. zašto bi se on nastavio brinuti o meni? odakle je on tako dobar?
m: "moram da idem sada, David dolazi za 10 minuta."
ja: "uredu."
zagrli me te polako krene niz stepenice. zatvorim vrata te pospremim dnevni i sobu. nakon toga odem do kupatila i počešljam se, te nanesem vrlo mali sloj šminke. začujem zvono, te odmah otvaram vrata jer sam očekivala Davida, ali ispred je bio Nikola.
ja: "Nikola? šta ti radiš ovdje?"
približavao mi se sve više i više dok sam se ja udaljavala od njega.
ja: "Nikola?"
kada sam došla do zida, opkolio me je te počeo prisiljeno ljubiti. nisam se mogla oduprijeti, previše me je snažno držao. odmaknuo se te mi počeo skidati duksericu, a zatim zamalo i majcu. prekinuo ga je David koji je tiho uletio i stan i udario ga sa leđa.
N: "znači njega si čekala ti..?!"
David je bio previše bijesan, te ga je izudarao do krvi, dok sam se ja u plaču oblačila. zatim ustanem i uplakano odem do Davida koji me je zamalo udario šakom u lice jer sam se naglo stvorila ispred njega.
ja: "Davide.."
D: "šta to radiš?! mogao sam te udariti!"
Nikola je ležao na podu, krvav smijući se.
okrenem se prema Nikoli.
ja: "izađi prije nego zovnem policiju. završio bi u zatvoru."
N: "ovo nije još gotovo."
D: "sljedećeg puta neće biti."
rekao je sa porukom da će ga ubiti. zatvorim vrata za Nikolom, te obrišem suze.
D: "zašto se nisi odbranila?!"
skinula sam duksericu, te ustanem u majci bez rukavai pokažem mu ožiljke i modrice koje mi je nanio stištući me, neke su i krvarile.
D: "to ti je on uradio?! ubiću ga."
krene da otvata vrata, ali ga zaustavim.
ja: "ako ti odeš, može neki drugi doći, i dokrajčiti me."
zaustavi se, zatvori vrata i zaključa ih.
uzdahne bijesno. ode do kuhinje te uzme krpu.
ja: "šta to radiš?" -pitam ga i dalje ne pomićući se.
uhvati me nježno za ruku, te me uvede u kupatilo. bila sam uplašena, i dalje u suzama, ali sam mu vjerovala.
krpu je skvasio vodom, te mi nježno počne čistiti rane, lako kao pero.