42. dio

41 3 0
                                    

izađem iz zgrade i vidim da je David u autu skoro nestao iz mog vida. prebrzo vozi. iako su ne njegove riječi pogodile kao ničije, bojala sam se za njega. i dalje sam ga voljela. Petri nisam ništa pričala jer bi se previše brinula za mene, s toga ne želim da je zamaravam. idem uplakano i jedva znajući gdje idem. zapravo, ni nisam znala. mobitel mi je ostao u kući, kao i sve ostale stvari. hodala sam jedva plačući, raspadajući se i dalje. nisam se ostvrtala na stvari koje su pored mene, iza ili ispred. hodala sam i dalje ne znajući kuda. kuda me put vodi.

David P.O.V
da li će otac umrijeti? šta je tako hitno? ako ga izgubim nikada si neću oprostiti. nije najbolji otac, ali ga ipak volim svim srcem, iako to ne pokazujem. dodam na gas još više nego prije. dođem ispred kuće te brzo izletim i uđem u nju.
D: "mama?! tata?!" -povičem te brzo odem do dnevne. tata je sjedio sasvim normalno a majka je kuhala ručak.
ja: "mama?"
A(Anesa): "već si stigao."
I(Ivan): "zdravo sine."
oči su mi počele suziti i postajale su more u mojim očima.
ja: "vi se zajebavate sa mnom?"
A: "samo smo željeli da te vidimo, a drugačije ne bi došao."
tata je nepomično gledao u televizor, stideći se. suze su mi tekle niz obraze, dok sam poobarao nekoliko stvari u dnevnoj.
ja: "VI MISLITE DA JE OVO IGRA? REKAO SAM ANĐELI NEŠTO ŠTO NISAM TREBAO IKADA I TO ZBOG VAS. MISLIO SAM DA MI ROĐENI OTAC UMIRE."
uzdahnuo sam i obrisao suze.
ja: "ne želim vas više ikada vidjeti."
I: "Davide vrati se!"
A: "Davide!" -povikala je za njim, dok sam ja izletio iz kuće i ulazeći u auto brzo nazvao Anđelu, ali joj je mobitel bio zaključan. okrenem Petrin broj te je nazovem. znoj mi je lio niz čelo od nervoze i bijesa. htio sam da se ubijem u tom trenutku. kako sam samo lakovjeran, a znam ih 23 godine.
~razgovor~
P: "Davide? je li sve uredu?"
ja: "znaš li gdje je Anđela?"
P: "mislila sam da si kod nje."
prekinuo sam poziv te vozio najbrže što sam mogao do njene zgrade. kada sam došao brzo sam izletio iz auta i odem do njenog stana koji je bio otključan. vidim njen mobitel na šanku, i moju majicu u koju je topila svoje suze. bez razmišljanja sam izašao i ušao u auto te je počeo tražiti.

neuzvraćena osjećanjaDonde viven las historias. Descúbrelo ahora