neuzvraćena osjećanja

45. dio

uzmem mobitel ne gledajući ko je.
ja: "halo?"
P: "ANĐELA DOBRO SI."
ja: "a Petra ti si, izvini nisam pogledala ko me je zvao."
P: "uredu je, nego, sve okej sada?" -rekla je jako nervoznim i zabrinutim promuklim glasom.
ja: "da, da, odlično sam blesice, ne trebaš se brinuti."
P: "svaku suzu sam isplakala od brige."
ja: "znam." -kažem joj sa suzama u očima koje sam pokušala suzdržati u očima.
ja: "sada sam dobro okej? nemoj da se brineš više, od sada će sve biti uredu."
P: "sigurno?"
ja: "najsigrnije."
poslije razgovora napravim sebi doručak, jer ništa nisam ni jela ni pila. Davidove pozive sam odbijala, ali znao je on da sam ja dobro čim ga odbijam. ne znam, ipak svi radimo greške na kojima se uči. jedini je od početka koji se istinski brinuo za mene..
oči su mi ponovo zasuzile.
nakon nekoliko sati, obučem se i odem do Davida. ipak, i ja njemu nešto dugujem.
čim je čuo zvono i ugledao mene kroz špijunku, odmah mi je otvorio vrata.
ja: "Anđela? je li sve uredu? jesi dobro?"
iznenada sam mu prišla i čvrsto ga zagrlila. uzvratio mi je u poljubio me u glavu.
D: "nedostajao mi je tvoj zagrljaj." -rekao je to sa suzavim očima iako nije želio da to vidim.
ja: "i meni, i sve u vezi tebe i što ima veze sa tobom."
pogledao me je, prišao i poljubio me.