The Bad Boy's Secret -z.m.

♧Chapter 21- All i want for Christmas is food.

♧Chapter 21- All i want for Christmas is food.
⬇⬇⬇⬇⬇⬇⬇⬇⬇

"Skoro je Božić!"- zaderala sam se sretno.
"Am...Ari, Decembar je za tjedan dana i molim te prestani me sramotiti u javnosti."- Justin je promrmljao odmičući se od mene kao da me ne poznaje.
"Ah, prestani. U lunaparku smo. Ionako me nitko ne čuje od cijele buke."- nakesila sam se. Danas se osjećam tako dobro. Tako sretno. Ne znam jeli to zato šta se Božić bliži ili zato šta sam popila previše kave...vjerovatno oboje.
"Ne mogu vjerovati da si me natjerala na ovo."- Justin je udahnuo ponašajući se kao malo dijete.
"Ah, ne pravi se da nisi htio doći. Ionako nemam koga drugog pozvati."-
"Ma jeli? A što je sa Finnom? Emmom? Zaynom?"- nabrajao je.
"Finn i ja smo posvađani, Emma je išla s mamom u shopping, a Zayn? Zašto bih njega pozvala?"- njegovo me pitanje zbunilo.
"Ozbiljno? Ne znam, možda zato šta ste konstantno skupa i cijela škola bruji o tome kako je prekinuo s Casandrom zbog tebe, a tvoja predstava na likovnom je samo pogoršala stvar i sada svi pričaju kako je varao Casandru s tobom?"- isfrustrirano me gledao. Vau...am...okej.
"Molim? Nisam to znala."-
"Naravno da nisi."- zakolutao je očima. Zastala sam iznervirana njegovim odbojnim tonom i glupim ponašanjem.
"Justine, šta ti je?"- ljutito sam buljila u njega s rukama prekriženim preko grudi.
"Ništa."
"Očito je nešto kada na svaku moju izjavu kolutaš očima."- nastavila sam ljutito. Zašto se ponaša kao debil? Ne kontam, šta i on ima one dane u mjesecu?
"Ari. Samo me ostavi na miru."- okrenuo mi je leđa i otišao. Vau. Okej. Divno, jedan prijatelj manje.
Stavila sam ruke u džepove i okrenula se nazad prema kućici sa slatkišima. Ono kad nemaš prijatelje pa se moraš najesti kalorija da to zaboraviš. Mama bi bila ponosna,umjesto da pijem ja jedem. Lagano sam hodala približavajući se štandu i ugledala poznatu figuru kako prčka po vrećici gumenih bombona i razdvaja ih u druge vrećice po boji. Stvarno je čudak.
"Mogu li pitati šta to radiš?"- zbunjeno sam ga gledala kako razdvaja bombone.
"Ah Summers. Šta ti radiš ovdje?"- Zayn se nasmiješio stavljajući kesice pune bombona nazad u džep.
"Ništa...bila sam s Justinom ali je otišao."- slegnula sam ramenima idalje razmišljajući o tome zašto je razdvajao bombone. To je toliki gubitak vremena. Mogao je da ih samo pojede.
"Justin? Hah.."- Zayn se nasmiješio što me natjeralo da lagano posumljam. Imam osjećaj da se nešto loše dešava.
"Pa, ovaj. Idem sad."- nesigirno sam se odmakla.
"Gdje ćeš? Zar ne želiš razgledati lunapark?"- poklonio mi je nekakav čudan osmijeh i pružio ruku.
"Ali, Justin je otišao,ja..."-
"Komu treba Justin kada sam ja tu."- namignuo mi je i povukao me za ruku. Nemam pojma kako je to uspio ali ona loša volja koju sam dobila od Justina je nestala i ponovo sam bila sretna.
"Jesi li se ikada vozila na peglicama?"- upitao je.
"Naravno da jesam. Nisam vanzemaljac."-
"Samo provjeravam. Jesi li ikada osvojila išta na štandu za gađanje?"-
"Štand za gađanje? Ozbiljno Zayn?"-
"Zaboravio sam kako se to zove. I jesi li?"-
"Dap, Eric uvijek pokupi sve igračke sa takvih štandova."- klimnula sam prisjećajući se jednog dana kada je donio sa sobom cijelu vreću plišanih igračaka.
"Da, ali jesi li ti?"- Zayn je suzio oči i posjetio me na Melaniu Trump ali suzdržala sam se od smijeha.
"Nope."- odgovorila sam. Osmijehnuo se i povukao na štand prepun igračaka. Ovo je toliki klišej.
"Ne. Neću. Zaboravi."- govorila sam pokušavajući otići što dalje.
"Da, hoćeš."-
"Osjećam se kao da sam u nekom lošem klišej filmu."- duboko sam uzdahnula odustajući.
"Tri kuglice molim."- Zayn se obratio curi sa štanda koja vjerovatno nije imala više od 16 godina, ali ga je zato odmjeravala koda je punoljetna. Ako znate šta mislim.
"Izvoli."- nakesio mi se i dao kuglice.
"Trebaš pogoditi limenku na vrhu"- napaljena šesnaestogodišnjakinja je progovorila davajući mi nekakav neodređeni pogled.
Klimnula sam glavom i molila Boga da se ne osramotim pred Zaynom. Mislim da bi mi se rugao čitav život ako promašim sada. Duboko sam udahnula fokusirajući se na limenku na vrhu i bacila prvu lopticu. I da naravno, promašila sam. Ljutito sam uzdahnula. Mogu da zamislim sada Zaynovu facu i bez da ga pogledam.
Okej. Druga kugla. Moram pogoditi ovaj put. Nema šanse da se ponovo osramotim. I napokon kada sam se skoncentrirala i bila sigurna da ovaj put neću promašiti cura sa štanda se nagnula prema Zaynu i šapnula mu nešto u uho. Znatiželjno sam ih promatrala i samo bacila kuglicu na totalno krivu stranu. Tiho sam opsovala i ljutito ih pogledala. Oni su krivi. Mogla sam pogoditi. I šta mu se ona uopće nabacuje. Mislim, ono..glupa je.
"Mislim da ti ne ide baš dobro."- Zayn mi se podrugljivo nasmiješio stavljajući nekakav papirić u džep.
"Možda bi išlo bolje da me ne ometate."- zakolutala sam očima buljeći u djevojku kako se ceri. Bukvalno ima onu facu 'haha ja sam kurva pojebi me besplatno je haha'. Tako me živcira. I pogledaj šta je obukla!!! Vani je skoro minus dva, a ona je samo u tankoj majici u kojoj joj se prozire grudnjak. Baš je glupa. I ružna.
"Ljubomorna?"-Zayn je tiho promrmljao da ga samo ja čujem.
"Nadaj se."- odgovorila sam odbijajući ga pogledati. Uzela sam treću kuglicu odlučna da ću ovaj put pogoditi. Samo želim da odem odavde već jednom. Bacila sam kuglicu još uvijek iznervirana i za divno čudo ovaj put je pogodila ravno u najvišu limenku.
Ha. Najbolja sam.
Ponosno sam se okrenila prema Zaynu i nakesila se. Kladim se da ova tuka sa štanda to ne može.
"Heheheheeee."- počela sam proizvodit čudne zvukove dok me Zayn pomalo čudno gledao, ali koga briga? Najbolja sam.
"Ipak znaš nešto Summers. Iznenađen sam."- promrmljao je. Zakolutala sam očima i nakesila se.
"I? Daj mi moju nagradu."- nestrpljivo sam rekla glupači koja je još uvijek odmjeravala Zayna. Smoreno me pogledala i dala mi nekakvog plišanog zeku.
"Izvoli."-nezainteresirano je promrmljala idalje gledajući Zayna. Isuse, kako je dosadna.
"Okej, idemo?"- Zayn me upitao, a ja sam jedva dočekala da se maknem odavde.
Malo bolje sam pogledala zeca i shvatila da ima nekakvu majicu sa natpisom 'someone loves you...not me but someone.' Nakesila sam se ponosna na svoju nagradu. Dobila sam zeca. Pogodila sam limenku. Hehehe. Hehe. Heh. He. Haaaaa. Isuse, ja sam predobra. Kako sam je samo pogodila uff.
"Evo ti."- pružila sam zeca Zaynu.
"Šta će mi to?"-
"Pa osvojila sam ga. Sad je tvoj."- slegnula sam ramenima osjećajući kako mi čitava glava bruji riječju "klišej".
"Šta nebi trebalo biti obrnuto?"- upitao je uzimajući zeca.
"Da, ali ti si prenesposoban da bi pogodio limenku."- slegnula sam ramenima.
"Ah, molim?"- uvrijeđeno me pogledao.
"Šta moliš? Ionako si bio previše zakupljen onom curom."- odgovorila sam.
"Kako god. Hajmo na vlak smrti."- ponovo me povukao za ruku.
"Jesi ti normalan ili ti fali koja daska u glavi?"- izbečila sam oči.
"Oboje."- nakesio se idalje me čvrsto držeći za ruku.
"Nema šanse da idem na vlak smrti. Zove se vlak smrti s razlogom."- pokušala sam da ga odvučem na drugu stranu, ali nisam uspijela.
"Summers. Idemo."-
"Malik. Popuši mi."- uporno sam nastavila. Nema nikakve teorije da odem na vlak smrti. Ne. Nema jebene šanse.
"Ne budi dosadna. Ajde."-
"Da ti citiram Meghan Trainor,: Nah to the ah to the no no no."- nastavila sam potezati na drugu stranu. Ljudi oko nas se vjerovatno krste i nadaju da njihova djeca neće izgledati ko mi kad odrastu. Zapravo vjerovatno izgledamo ko luđaci.
"Neam teorije da idem na vlak smrti!"- glasno sam se zaderala jer nema te sile koja me može natjerati na to.

(...)

"Ne mogu vjerovati da si me nagovorio da idem na vlak smrti!"- držala sam ruku na ustima osjećajući kako bih se mogla ispovraćati.
"Ne krivi mene. Nisam mogao znati da ćeš dobiti napadaj panike usred vožnje!"- Zayn je govorio ne skrećući pogled s ceste. Trenutno se vozimo nazad doma jer sam se gotovo onesvijestila nakon vožnje i jer nisam mogla disati pola vožnje. Šta je najtragičnije od svega Zayn nije ni skontao da se davim dok nisam počela uzdisati kao konj.
"Ne, ali me jednostavno nisi trebao tjerati da idem. Rekla sam ti da ne želim."- nastavila sam ga okrivljavati jer je on i kriv.
"Dobro. Oprosti. Koliko ti puta moram reći da mi je žao?"- skrenuo je u našu ulicu. Jedva čekam u krevet. Skoro sam umrla, a on nije ni skontao.
"Još barem sto puta."-odgovorila sam držeći kesu za povraćanje ispred sebe.
Zayn je zakolutao očima i parkirao auto. Pomogao mi je da izađem iz auta i krenuo prema mojoj kući. Dala sam mu ključeve jer je mama na poslu do kasno,a Eric...ni on sam ne zna gdje je.
Ušli smo u dnevni i Zayn mi je pomogao do sobe. Napokon kada sam ugledala krevet bacila sam se na njega i duboko uzdahnula.
"Jesi li bolje?"- upitao je sjedajući do mene.
Okrenula sam glavu prema njemu i odgovorila :"Malo."
Nastavila sam ga promatrati ni sama ne znajući zašto.
"Kada ti mama dolazi?"-
"Vjerovatno iza ponoći."-
"Hoćeš li moći ostati sama do tada?"-
"Ne znam."- promrmljala sam ne želeći da odmah ode.
"Ne znaš?"- nasmiješio se.
"Da. Šta ako počnem povraćati i onda umrem od povraćanja i nebude nikoga da me spasi i šta onda?"-
"Bella, mislim da nećeš umrijeti od povraćanja, nitko do sada nije."- ponovo se slatko nasmijao i legao na krevet pored mene.
"Za sve postoji prvi put. I tko ti je rekao da legneš tu?"- sumljičavo sam ga pogledala.
"Ne brini se neću te pojest."- promrmljao je buljeći u plafon.
"Još najbolje da hoćeš."- duboko sam uzdahnula.
"Pa, vidim ja da si ti bolje. Mogao bih sada ići?"- krenuo je da ustane, a ja sam ga povukla nazad.
"Nosit ćeš me na duši ako umrem."- tiho sam promrmljala.
Glasno se nasmijao i okrenuo lice prema meni tako da smo bili udaljeni jedva par centimetara.
"Imaš baš velike oči."- bubnula sam prvu stvar koja mi je pala na pamet. Imaš baš velike oči? Stvarno Arabella?  Tko dovraga to govori? Zašto sam to uopće rekla? Nitko ne dolazi ljudima i kaže hej imaš baš velike oči.
"I ti isto."- nasmijao se. Osjetila sam kako mi se obrazi žare i odmah ustala. Neću da se crvenim. Zašto se crvenim uopće? Možda imam neku bolest.
Da, bolest zvanu Zayn. Omg, luda sam. Sama sa sobom pričam.
"I pa, šta želiš za Božić?"- upitala sam željeći skrenuti s teme. Ne mogu vjerovati da sam mu rekla da su mu oči velike.
Zbunjeno me pogledao vjerovatno zbunjen kakve veze Božić ima s ičim.
"Ja ne slavim Božić."- odgovorio je. Osjetila sam još više kako mi se žare obrazi i pokrila lice rukama. Bravo Ari glupačo. Kako sam uopće mogla zaboraviti? Dođe mi da sam sebi opalim trostruku plesku.
"Šta ti želiš za Božić?"- upitao je.
"Hranu...mnogo hrane."- odgovorila sam. Ne znam šta mi je, zašto se crvenin kao semafor? Luda sam.

a/n
Hehehehheee somthing's happenin 😏😏😏
Sada iman toliko ideja za njih i za sve šta će se desit između njih i omg jedva čekannn 🤗
Vote/komentar?
Stay sassy 💁