The Bad Boy's Secret -z.m.

♧Chapter 32 - No control

♧Chapter 32 - No control
⬇⬇⬇⬇⬇⬇⬇⬇⬇

"ARABELLA!"- majčin glas je odjeknuo  mojom sobom i natjerao me da iskočim iz kreveta.
"MAJKO!"- uzvratila sam istim tonom iznenađeno. Šta ona radi ovdje?
"Vidiš li koliko je sati?! Skoro će 8!"- ponovo se zaderala. Uzela sam mobitel da provjerim vrijeme i shvatila da je tek 6 ujutro. Mrzim kada mi ovo radi.
"Kada si došla?"-upitala sam ju vraćajući se nazad u krevet.
"Sinoć oko ponoći. I zašto se vraćaš u krevet? Spremi se za školu."- nestrpljivo je tapkala nogom od pod.
"Polako, škola je tek za dva sata. Gdje je Eric?"-
"Dolje u dnevnom. U sedam da si se nacrtala u kuhinji, moramo nešto važno da raspravimo."- rekla je prije nego što je glasno zalupila vratima. K vragu izgleda tako nervozno. Nadam se da je sve dobro prošlo u New Yorku. Duboko sam udahnula razmišljajući o tome da li mi je stvarno potrebno obrazovanje u životu i šta bi se desilo ako zauvijek ostanem u krevetu. Na kraju sam ipak ustala i odlučila iskoristiti očiti višak vremena za spremanje. Na brzinu sam se otuširala i odlučila za promjenu napraviti nešto s kosom. Nakon dobrih petnaest minuta pokušavanja da ne zapalim prste figarom uspjela sam dovesti kosu u red i izgledala je pristojno s obzirom tko ju je radio. Pokušala sam da napravim nešto kul sa šminkom, čak sam gledala par makeup tutoriala na youtubeu no na kraju sam i dalje izgledala kao da me šminkalo dijete od dvije godine. Na kraju sam samo stavila maskaru i rozi ruž, jer zašto ne?
Iz ormara sam izvadila plavu haljinicu na roze cvjetiće i obukla cipele na punu petu. Dohvatila sam jeans jaketu u slučaju da bude hladno i pogledala se u ogledalo. Pfh, mislim da je ovo prvi put u životu da sam se svojevoljno spremila prije osam ujutro i da pritom izgledam kao osoba ženskog spola. Brzo sam sišla u kuhinju i zatekla Erica kako bulji u mobitel, a mamu kako pije kavu kao da joj život zavisi o tome.
Tiho sam sjela za stol i čekala da netko primijeti moje postojanje.
"Bells."-Eric je progovorio nakon dobrih pet minuta.
"Oh došla si."- mama se nasmiješila pomalo čudno. Jebote u kojem su oni fazonu? Izgledaju koda su sve ove dane bili u Las Vegasu i da tek sada dolaze k svijesti.
Zakolutala sam očima i pogledala značajno mamu. Zanima me o čemu želi pričati.
"Arabella, za dva mjeseca ćeš maturirati."- izjavila je.
"Da, to se obično desi kad se završi srednja škola."- uzvratila sam.
"I upisat ćeš fakultet."- Eric se nadovezao gledajući majku.
Par trenutaka sam šutjela gledajući ih sumljivo.
"Ok, šta se dešava?"-
Mama i Eric su nastavili da razmjenjuju nekakve poglede što me toliko živciralo.
"Otac je pristao da nam ostavi kuću u New Yorku, ali stan je već prodao."- Eric je odgovorio.
Prodao je moj stan?
"MOLIM? TO JE TREBALO DA BUDE MOJE, KAMO ĆU ONDA DA ŽIVIM NA FAKULTETU? JA I ERIC SMO TREBALI DA TAMO..."-
"Kćer upravitelja Yalea je zaručnica tvog oca."- majka je napokon progovorila.
Zaručnica? Zbunjeno sam buljila čas u Erica pa čas u majku.
"I rekla je da će se osobno pobrinuti da ne upadneš na Yale ako se budemo bunili što je otac prodao stan."- Eric je rekao ogorčeno.
Ovo je sranje.
"Znači bezveze sam učila. Zapravo drago mi je. Ionako ste samo ti i otac majko htjeli da idem u Yale. Briga me. Neka proda i kuću."- ustala sam se i krenula prema vratima.
"Ari vrati se, nismo još gotovi."- majka me zaustavila.
"Oh, ima još?"- htjela sam lupati glavom od zid od bijesa.
"Tvoj fond za fakultet. Otac ti ga pokušava ukinuti."-
"JEBI ME."- zaderala sam se i udarila snažno posred čela.
"Ne izražavaj se tako."- mama je ustala ljutito.
"Da se ne izražavam kako? Šta on ima protiv mene? Kreten glupi, šta on misli ko je on? Ne može samo tako da mi uskrati sve šta mi je obećao. Tužit ću ga. Kreten glupi neka gori u paklu, dabogda mu otkazalo src..."
"ARABELLA!"- ponovo se glasno zaderala.
"ŠTA? ZASLUŽUJE TO. KAKAV ČOVJEK STAVLJA JEFTINU KURVU ISPRED SVOJE DJECE. ZAPRAVO I NIJE BAŠ JEFTINA S OBZIROM DA MI OTIMA CIJELI ŽIVOT."-  izjurila sam iz kuće i glasno zalupila vratima.
Brzim korakom sam hodala do škole. Na mislima mi je bio samo taj pokvareni kreten kojeg sam nekada zvala ocem.
Htjela sam plakati, ali čemu to? Neću da plačem za kretenom. Misli su mi bile usmjerene samo na njega i ovaj ogroman osjećaj mržnje koji se širio mojim venama poput nekog otrova.