U kriminalu nema osjećaja《I sezona》 - Završena

Čekati ću je.

■HARE POV■
Nisam joj ni rekao zbog čega sam došao, ali kada sam vidio da se smješka dok priča na telefon, bijes me je obuzeo. Ljutito sam ušao unutra i natijerao je da ode do zida, a onda. Vidljivo mi pokazuje znakove po kojima mogu shvatiti da joj se sviđam. Njeni pogledi prema mojim usnama mi govore da želi moje poljupce. "Zar nisi rekao da ćeš biti hladan prema njoj? Vidi te. Goriš k'o da si na +40°." svjestan da je istina što mi je mislima prošlo, otiđem u sobu po novu odjecu te se istuširam. Kada siđem u dnevnu, ne zateknem je iako sam se potajno nadao, ali djevojka obavlja svoj posao, uzimam telefon i pošaljem joj poruku: "Njih troje dolaze za sat vremena, pokušaj da završiš sve do tada." ostavim telefon pored sebe, očekujući povratnu poruku, ali uzalud. Ništa nije stizalo. Telefon je bio ugašen, a onda je napokon zasvijetlio. Brzim pokretima ga dohvatim i čim vidim "Melis" telefon bacim zbog uzaludnog radovanja, iznervirano uđem u poruke i krenem pisati Melis, ali baš tada u kuću uđe Ana i u par koraka dođe do mene.
A: Idem se presvući i stižem.
Prođe pored mene i krene prema stepenicama, ali se sjetim šta sam htio pa povičem i tako je natijeram da se okrene.
H: Šta želiš jesti?
Široko se osmjehne i pokaže mi zube pa na brzinu izgovori.
A: Pizzu.
S vrha stepenica povisi glas pa se tada i ja okrenem prema gore.
A: Ima li coca-cole?
H: Ima. Ajde požuri, čekam te.
Ode, a ja pozovem i naručim dostavu. Naspem nam po sokove i donesem u dnevnu, a nje još uvijek nema. Žene. Treba im sat vremena samo da se presvuku. Čak se i zvono oglasi prije nje. Preuzmem narudžbu i miris tople hrane me namami da uzmem, ali ipak ne. Čekati ću je pa ćemo zajedno. Spustim pizze na stol i napokon začujem njene korake kako mi se približavaju kao što i nju vidim kako se spušta do mene i ispuhuje. Nije sjela na fotelju kao i inače nego pored mene, možda 5 centimetara da nas je dijelilo samo. Osmijehne mi se kada ju pogledam, a zatim dobaci.
A: Baš sam gladna.
Pružim joj kutiju s pizzom i halapljivo počne da jede kao i ja svoju.
H: Dobar tek.
Promrmlja kroz puna usta i izmami mi osmijeh.
A: Hvala.
Zadivljeno pogledam u nju koja je već svoju kutiju ostavila na stol.
H: Kad' prije pojede ženo Božja?
Nasmije se glasno pa pruži ruku i prema mojoj kutiji koju još više otvorim da lakše može uzeti.
A: Ima mjesta za još jedan komad.
Kada se približi kutiji, osijetim njen opojni miris u nozdrvama pa na trenutak zatvorim oči, registrujući isti u sebi.