U kriminalu nema osjećaja《I sezona》 - Završena

Zašto si uplakana?

■ANA POV■
Silazila sam niz stepenice kada sam vidjela njih troje kako sjede i pričaju. Uhvatim Haretov pogled pa se osmijehnem i dobijem i njegov osmijeh. Roberto skoči prema meni čim me vidi pa mu se nađem u zagrljaju koji uzvratim pa me zažiga rana.
A: Uhh.
Odmakne se od mene i tužno me pogleda.
R: Boli te?
A: Mora malo. Proći će dušo moja.
R: Hoćeš tabletu?
Odmahnem glavom pa se oboje pridružimo Haretu i Saru. Čim ugledam Sarino lice priđem joj i zagrlim je pa sjednem pored nje.
A: Zašto si uplakana?
Glavom mi dadne znak u negativnom smijeru. Naravno da neću odustati dok ne saznam šta je bilo dok me nije bilo.
S: Ana. Oprosti mi!
Uzvikne pa mi stavi glavu u krilo i zajeca. Rukama počnem prolaziti kroz njenu kosu pa pogledam u Hareta i cimnem glavom pitajući šta se dešava.
H: Dobro jutro i tebi.
Nasmije se zajedno s Haretom pa se i ja osmijehnem i ljutito odmahnem glavom lijevo pa desno.
A: Saro, nemoj plakati.
Podigne glavu prema meni i zagrli me oko struka dok glavu smjesti na moje rame.
S: Šta da ti je bilo nešto zbog mene?
A: Nije mi ništa. Tu sam. S vama i smaram vas.
Nakon što shvatim zbog čega plače, ustanem i stanem ispred nje.
A: Da više nikada nisi zaplakala zbog toga. Jasno?
Stavim ruke na kukove pa je ozbiljno pogledam.
S: Šta bi..
A: Šta bi bilo kad bi bilo, to nas neće zanimati dok ne bude. Živi smo i zdravi. Sada se diži, imam planove za večeras.
H: Kakve planove?
Okrenem se njemu idalje držeći ruke na kukovima.
A: Ma šta tebe briga.
Roberto se nasmije, a čujem i osmijeh iza sebe, Sara se uspijela nasmijati.
H: Tako jel'?
A: Tako i nikako drugačije.
Narugam mu se kao mala curica pa se veselo osmijehne kao i ja sama. Sjednem na krevet pored Roberta pa ga zagrlim.
R: Boli li te ruka?
A: Ma zar smije mene da boli?
R: Ova mala je kao zmaj.
Pokaže prstom na mene pa ostavi poljubac na obrazu, a Hare kada nas pogleda, ustane i izađe iz dnevne pa se sve troje nasmijemo.