U kriminalu nema osjećaja《I sezona》 - Završena

Slučajno?

■SARA POV■
Iznenadni šefov poziv i nije upućivao na dobru situaciju. Krenuli smo sat vremena nakon i već smo blizu. Čitavo vrijeme razmišljamo šta može biti i raznorazne stvari nam prolaze kroz misli, ali ne znamo sa sigurnošću ništa pa ne može niti jednu potvrditi. Leon vozi i nervira se dok Roberto iznosi ne znam koju po redu ideju, a ja? Gledam ih nejasno, pored svega što je vezano za posao, imam problem s Viktorom. Javiti ću mu se čim dođem pa ćemo vidjeti šta će biti od toga i da li će uopće biti nešto. Iznervirano udarim po plastici koja se nalazila ispred pa dobijem upitne poglede od njih.
S: Koji me vrag gledate. Slučajno sam udarila.
Roberto prevrne očima, a Leon nastavi voditi konverzaciju.
L: Slučajno si se udarila?
S: Da, slučajno.
Izgovorim još bijesnije nego maloprije, ali to ga ne zaustavi da govori.
L: Zato si se i zamislila.
Podignem obrve, a samim tim mi se i oči povećaju dok usne stoje poluotvorene.
L: Imaš li neki problem, Saro?
Nemoj zezati da je primijetio na meni? Ne, ne smijem to dozvoliti. Polako nakvasim grlo pa se malo glasnije nasmijem te s tim dobijem i Robertov pogled.
S: Nemam problema. Hvala što pitaš.
Pošaljem mu blagi osmijeh i okrenem glavu ka naprijed, nastavljajući pratiti cestu.
R: Ofirna si previše da te se ne skonta.
Krajičkom oka pogledam u osobu koju poželim ubiti u ovoj sekundi bez obzira što mi je jako drag, ali nek me ne ispituju, ne mogu im reći. Nije da ne želim nego ne mogu. Šta će biti ako saznaju? Kako će reagovati? Hoće li me izbaciti? Nadam se da ću uspijeti opravdati postupke koje radim svjesna da su pogrešni.
S: Rekla bih vam.
L: Koliko dugo se znamo, a ne želiš nam reći?
Otpuhnem iznervirano pa ih pogledam.
S: Ako vam budem imala šta reći. Onda ću vam i reći.
Nisam ni bila svijesna da smo stigli dok nisam počela prolaziti kroz grad. Šta ako me slučajno vidi s njim? Dok sam se ispitivala, sve više sam bila bliža kući. Sretna jer ga nisam srela, iskočim iz kamiona i zaletim se u kuću, ali ne. Kuća je zatvorena iako znaju da ćemo doći. Pogledam u Leona pa u Roberta koji je već držao ruku na zvonu i slegnem ramenima.