U kriminalu nema osjećaja《I sezona》 - Završena

Ne želim da se snalazim.

■HARE POV■
Otvorim vrata i kada vidim osobu koja stoji s druge strane vrata, shvatim da haluciniram. Roberto šokirano uzvikne njeno ime pa pomislim da smo poludili.
R: ANA?
Njeno ime mi počinje odzvanjati u ušima dok snagu u nogama sve više gubim pa se podbočim na vrata jednom rukom i ostanem gledati ispred sebe.
A: Šta je bilo?
Sklopim oči na trenutke pa spustim glavu na tlo.
R: Ana?
Ponovo čujem kako izgovara njeno ime. Ime koje mi je zarezano duboko u srcu.
A: Dečki, šta se dešava?
Otvorim oči i povučem je sebi u zagrljaj te je stisnem kao nikada do sada. Kada osjetim njenu glavu na svojim prsima i dlanove na leđima na trenutke zatvorim oči pa se prepustim osjećaju. Miris njenog tijela mi je ulazio duboko u srce i tamo se registrovao. Počeo sam dolaziti sebi i shvaćati da je ispred mene, a da je to istina i nije halucinacija nakon par trenutaka grljenja. Znajući da je živa i zdrava, pustim je iz zagrljaja, svjestan da je i Robertu teško. Okrene se prema njemu dok meni okrene leđa i zagrli ga pa kada vidim kako joj mrsi kosu, neugodni trnci mi prođu tijelom pa zatvorim vrata.
A: Mogu li znati šta se dešava?
Pokažem joj rukom da uđe u kuću. Nisam želio pričati o tome ovdje jer sam znao da su i Sara i Leon kući i znaju za informacije o njenom automobilu. Bez obzira na naredbu da krene, ostane stajati i iz torbe izvadi papir pa mi ga pruži.
A: Šefe.
Pogledam je i odmahnem glavom.
A: Izvoli?
Uzmem papir koji mi je trenutno nebitan bio. Samo neka je ona tu, sa nama.
H: Ne znam šta bih bez tebe.
A: Snašao bi se.
Nasmije se pa mi srce zagrije.
H: Ne želim da se snalazim.
Spustim joj ruku na lice pa nam se pogledi sretnu, nisam mario ni što je Roberto tu, trenutno mi je bitno da je ona tu i da je mogu vidjeti kada poželim.
R: Čekati ću vas unutra.
Pametan je uvijek bio, a to je i sada dokazao kada nas je ostavio same. Približim joj se na par milimetara i produbim naše poglede.
H: Ne znam kakav bi' mi život bio da ti je bilo nešto.
Sada je i ona spustila svoju ruku na moje lice dok sam ja svoju ruku držao na lijevom obrazu, ona je na desnom. Srce je vodilo svoju politiku, a pogledi su postajali sve nježniji.