U kriminalu nema osjećaja《I sezona》 - Završena

Zar ćeš ubiti ljubav zbog svog stava?

■ANA POV■
Pogledam u ruke pa čujem njegove riječi koje izvuku osmijeh na lice. Zbog pomisli na to šta bih sve uradila s njim, ali brzo se skloni kada shvatim da nema ništa od toga.
H: Idemo u sobu? Leći ćeš da spavaš, okej?
Krenem hodati za njim, jedva, ali pokušavajući da on ne vidi baš toliku dozu alkohola. Uložim svu snagu koju sam imala i usredotočim se na hodanje pa pogledam u Saru koja je sjedila na stepenicama.
S: Čekala sam te.
Hare mi pusti ruku čim vidimo nju pa ga razočarano pogledam.
H: Odvedi je u sobu. Neka spava.
Nasmijem se na njegove riječi.
A: Znam šta radim. Ne trebaš se ponašati tako.
Pružim Sari ruku i ustane, jedva, da, ali ipak ustane. Krenemo uz stepenice, teškim koracima pa čim uđemo u moju sobu, kažem joj šta sam uradila. Dobijem začuđene poglede pa me zagrli.
S: Ne znam zbog čega se ponaša kao najveći debil. Imati će vremena da se kaje, krenuti ćeš dalje i šta će onda? Samo će mu kajanje ostati.
A: Imala sam želju da mu kažem neka zna.
Odmakne se od mene i spoji nam poglede pa umorno izdahnem.
S: Naspavaj se. Sve će biti bolje ujutru.
Klimnem glavom kada vidim kako se odmakinje i izlazi iz sobe. Presvučem se u odijeću za spavanje pa ponovo navučem njegovu duksericu na sebe i legnem. Sklopim oči i pokušam zaspati kada čujem kucanje i otvaranje vrata. Napravim se da spavam, ne želim ni s kim da pričam, ali čujem njegov glas odmah nakon kucanja.
H: Mogu li ući?
Pridignem glavu malo s jastuka i izgovorim.
A: Naravno.
Vratim se u ležeći položaj, a njegovo tijelo se nađe na krevetu pored mene. Sjeo je i zabrinuto me pogledao.
H: Kako si?
Ustanem se u sjedeći položaj i pogledam u njegove usne pa otpuhnem nervozno.
A: Bila bih bolje kada bi ih imala.
Podigne obrvu gledajući u mene kao da mu nije jasno, a itekako sam znala da zna.
A: Sviđaš mi se, je*eno!
Uzviknem ovaj put pomalo razočarano i glasno.
H: Ana. Nem..
Ne dozvolim mu da dovrši rečenicu pa sa sigurnošću u glasu izjavim.
A: Znam da se sviđam i ja tebi.
Odmahne glavom u negativnom smislu, osporavajući činjenicu. Nastavim voditi svoju igru pa s ozbiljnim izrazom lica usmijerenim prema njemu izgovorim.
A: Zar ćeš ubiti ljubav zbog svog stava?
Nastane tišina jer ovaj put izgleda nema šta da kaže. Vratim se u ležeći položaj, stavljajući ruku pod glavu i okrenem glavu od njega.
A: Laku noć.
Čučne pored kreveta, zatvorim oči, a on pređe rukom preko mog obraza pa kaže.
H: Spavaj. Popila si koju više.
Otvorim oči pa ga sanjivo pogledam, srce kao i svaki put izdaje, sam pogled na njega je dovoljan da leptirići počnu lepršati čitavim tijelom.
A: Nemoj ići. Ostani pored mene noćas.
H: Ana, kajati ćeš se kad se otrijezniš.
Izgovori pomalo tužno, pogledi su idalje bili priljepljeni jedan za drugi.
A: Iako budeš kajanje, biti ćeš najljepše.