Tevets

80.deo

"Daj Aleksaa ne ljuti se."-rekla sam i zagrlila ga.
Kada sam razgovarala danas sa Filipom zaboravila sam na vreme i samo sam sela pored jezera i bacala kamenje jer me je iznervirao. I sigurno se pitate kako je tu Aleksa, e pa saznao je gde sam i došao je po mene, i sad sam ja njega iznervirala.

A: Staša već sam ti rekao da ne ideš sama u šumu.
J: Ali ja ne bih išla, bila sam prisiljena.
A: Od strane koga?
J: Mojih nogu, i moje pokvarene naravi. Ja nisam mogla a da ne iskoristim priliku kad tebe nije bilo.
A: Samo ti iskorišćavaj priliku. Staša i šuma ne idu zajedno.
J: A zašto? Šta fali meni i šumi. Baš smo bff.
-Rekla sam dok sam uzela kamen i bacila ga u vodu.
A: Pod broj jedan u ovim šumama nije bezbedno. Ima svega od životinja. Otrovnih biljaka.
J: Zima je, nema ničeg opasnog.
A: Kao broj dva već si jednom išla u istu i upala si u reku i razbolela se.
J: Ma daj! To se ne računa, to je bilo tada. Sada je sada.
A: Zašto si se onda zamalo okliznula na kamen kada si me videla.
J: Nisam se okliznula. Jednostavno si toliko lep da si me u sekundi oborio sa nogu.
-Rekla sam te ga poljubila u obraz i zagrlila ga.
Definitivno se nisam okliznula jer sam se prepala koliko je bio iznerviran. Iskreno rekoh besni plavokosi tigar. Ja reko baciće me u jezero. Sad se čak i smirio.
Aleksa se kratko nasmejao ali je odmah vratio stav od malopre, koji je bio ozbiljan i ljuta. Tek sam u tom trenutku skontala da je s kockan.
J: A zbog čega si ti tako sredjen?
A: Našao sam devojku koja ne odlazi sama u šume i kojoj nisam morao reći sto puta da ne ide sama u šume.
J: Djubre jedno!
-Rekla sam te sam ga zgazila na nogu i momentalno se odvojila.
A: Ma daj, šalio sam se.
J: Otkud ja da znam da li si se ti šalio ili ne. Zvučao si poprilično ubedljivo...
A: Pa dobro skontala si me, ne bih trebao više da lažem. Trebao bih da idem kod svoje poslušne devojke.
J: I ja bih takodje trebala da se javim svom Viti, sigurno bi me on bolje razumeo.
-Iako smo oboje znali da je čista gluma, to je svejedno Aleksu isprovociralo na šta sam se okrenula i nečujno nasmejala.
Zagledala sam se u neku tačku sve dok me Aleksa nije zagrlio od pozadi i oboje nas prevrnuo u sneg.
J: Hej, nemoj da me diraš ne želim da varam Vitu.
A: Trebam da razgovaram sa njim čisto da znam tajnu kako da te trpim.
-Primakla sam mu se i usne su nam se skoro dodirivale. Aleksa je malo gledao mene malo moje usne. Ja sam se samo nasmešila i čim su nam se usne dotakle na sekund ja sam nas odvojila.
-Aleksa se smorio, i pomalo iznervirao a ja sam se samo zlo nasmešila.
J: Izvini.... samo ne možeš da me trpiš pa reko da ti ne pravim više problema.
A: Ne praviš ih.
J: A tvoja devojka?
A: Ostaviću je ako ostaviš Vitu.
J: A dolazak u šumu bez ikoga?
-Upitala sam slatko i obmotala mu ruke oko vrata. Približavajući mi se sve više i više.
A: To ne može.
-Rekao je te makao moje ruke sa njegovog vrata.
J: A tako mi je dobro išlo zavodjenje!
-Rekla sam te uzela sneg sa poda i bacila mu ga u facu.
J: Pokvario si trenutak!
-Rekla sam ne shvatajući u kakvoj se opasnosti nalazim. Kada sam shvatila bilo je kasno....

Aleksa me je zatrpao snegom! I onda sam se ja odbranila gadjajući njega istim.
Počela sam sa skačem na jednu nogu kada mi je sneg ušao u uvo, a Aleksa da jauče kada mu je sneg klizio po ledjima.

Kada smo konačno pali od umora legli smo pored jednog drugog i uhvatili se za ruke.

J: Bio si dobar, ali ja sam bila bolja. Tako da sam ja pobednica.
A: Nemoj da sve ponovimo samo da ti dokažem da sam ja pobednik.
J: Počeo si da plačeš u jednom trenutku!
A: To je bio sneg!
J: Ne znam ja...bio si sav crven pogotovo oči....
A: Normalno kada me je neki idiot pogodio snegom u lice.
J: Auć-uhhh što me nešto uvooo zabole...a ne čekaj neki debil me pogodio snegom u uvo.
-Aleksa je ustao sa snega i otresao sneg sa sebe i pružio mi ruku da ustanem.
Podigao me te sam se s kucala u njega.
A: U svakom slučaju dužna si mi nešto.
J: Sneg u uvu?
-Aleksa se nasmešio i približio me je njegovom telu.
A: Za provokaciju!
-Rekao je ozbiljno i polako približavajući njegove usne mojima. Ovoga puta smo se poljubili bez da sam se ja odmakla. I da sam htela da se odvojim nisam mogla da se pomaknem.
Čim nas je razdvojio uhvatio me za ruku ali sam se ja odmakla.
J: Čekaj sekund.
-Čučnula sam i napisala svoje ime

Aleksa me je pogledao čudno kao da nisam normalna.
J: Šta?
A: Ništa, hajdemo.
-Uhvatio me je za ruke i iskomentarisao je kako su mi led, ledene. Baš me zanimalo i zašto...

A: Usput raskini sa Vitom, ne želim da prebijem čoveka ni krivog ni dužnog.
J: Ako se ti makneš od te tvoje barabe.
A: Aa ne znam baš....znaš kako je lepa....
J: Aleksa nemoj sad da uzmem sneg i da te udavim njime.
A: Pa aj...kad se mora nije teško.
J: Usput gde si stvarno bio?
A: Kod porodične prijateljice Luciele.
J: Nadam se da ne moram da uzimam onaj sneg i ubijem te njime jer sam se dovoljno smrzla.
A: Ughh...
-Napravio je gadljiv zvuk i rekao:
A: Veruj mi nema ništa izmedju nas.
J: Bolje bi ti bilo da je tako! Pruži malo taj korak jako mi je hladno.
A: Hoćeš da nas prebacim?
J: Neeeeeee! Povratila sam prošlog puta.
A: Ali Staša dušo moraš da se navikneš.
-Rekao je te me zagrlio.
J: Od toga nema navikavanja.
A: Moraćeš se navići kad, tad. Takodje ne idi u šume više inače ću te baciti u jezero.
-Rekao je te me povukao za uvo ko malo dete.
J: AUĆ to boli!
A: Ne idi u šume ozbiljan sam.
J: Da, da i ja...
-Samo niko nije rekao koliko sam ozbiljna....MUHAHAHAHAHAHAHAHHAAHHBAHAHAAH...... :)

↫↫↫↫↫ 𝓣€Ⓥ𝓔тร ↬↬↬↬↬ ↫↫↫↫↫ 𝓣€Ⓥ𝓔тร↬↬↬

-Ko bude rekao da želi Staleksa momenata gadjaću ga ledenicom.🥰

I rekla sam vam da je čudno kad su njih dvoje tako sladunjavi. :Î

ღ(¯'◕‿◕'¯) ♫ ♪♫ Tevets ღ(¯'◕‿◕'¯)