Tevets

67.deo

Dva ujutru je i ja ne mogu da spavam. Za divno čudo!!! Ovi mene ovde terorišu. Sedim pored ovog mamlaza, devojke samo što mi ne iskopaju oči. A što je najgore nema lepih momaka. Možda i ima ali svi beže kad vide ovog mamlaza. Bahhaa sad sam se setila mog prvog dana škole u Tevetsu. BAHAHH kaf je Aleksa bio tako klišee, u busu.
Počela sam da se cepam od smeha u polumračnoj sobi jer sam se setila kad me je taj retard nazvao princezom, a ja se izbečila ko majmun BAHAHAH.
U tom trenutku sam se setila da ako probudim ovoga u susednoj sobi, da će mi ujutru zagorčati život. Jedno veče ja razbila čašu i on ustao i izdernjao se na mene što ne spavam. I ja jadna nisam mogla oka sklopiti. I LIK ME JE LADNO terao da trčim po školskom terenu sve dok mi se ne bude spavalo od umora... neki su mi se smejali. Bilo je ili trčanjr po tetenu ili će on pustiti pse u da me jure po šumi.

Violeta POV.

V: Ahhhh, zašto Staša, zašto!!!!
P: Hoćeš li začepiti više! Pustila sam te da prespavaš u Stašinoj sobi a ne da mi skačeš po glavi.
V: U ovoj sobi je stvarno loša izolacija. U pravu je Staša, da je dobila najgoru sobu.
P: Ona ju je birala.
V: Zbog kuhinje?
P: Da.
V: Aa kad se vraća Staša?
P: Ne znam, koliko sam shvatila dok se njen otac ne oporavi. Rekla mi je direktorka da dolazi otprilike u drugom polugodištu.
V: U DD-RUGOM! Pp-POLUGODIŠTU???!!!
-Petra je samo prevrnula očima.
C: Ja ću da umrem do tada.
P: Kako ste se vas dve uopšte zbližile kada si joj sve vreme pokušavala oteti dečka?
V: Umm... komplikovano.
P: Kakva si bila krava čudno pa si ovoliko dobra.
V: Izviniii????? Šta je meni ikada falilo.
P: Aleksa-Aleksa oženi me.
-Rekla je imitirajući me.
P: Plus smo svi očekivali da ćeš da ubiješ nekoga kada saznaš da je Aleksina srodna duša došla u školu.
V: To je bilo pree. Sada je sada. Mada na prvu i jesmo se posvadjale na drugu smo se već zgotivile. Zato je ona moja najbolja drugarica.
P: Ma da-da. Toliko ti je najbolja drugarica da te nijednom nije zvala od kada je otišla kući.
V: Ljubomrna si jer tebi Staša nije najbolja drugarica.
P: Evo ubih se od ljubomore. Da si joj najbolja drugarica pripazila bi na ove novajlije u prvoj godini što merkaju Aleksu.
V: Ko ga sad merka?
P: Haha nisi ni znalaa!
V: Od sutra se bacam na posao.
-Relkla sam te izletela iz sobe.

Sutradan.

-Trenutno je pola sedam i obukla sam se profesionalno. Vojničke pantalone, i crnu usku majicu, kao i naočare crne duge. A kosa mi je bila puštena i bila sam našminkana u prirodno.
Ove ideje sam pokupila od Staše koja se stalno maskirala, naravno i direktorci koju sam preklinjala od pola 4 do 5 da me pusti na jedan dan da budem bez uniforme u školi.

-Taman kada sam htela da se sakrijem iza žbunj, Darko me je pozdravio i ja sam upala u žbunje.
J: BAHH vadi me!
D: Drži ruku.
-Uhvatila sam ga za ruku i povukao me je te se nasmejao.
D: Sad ti menjaš Stašin posao?
J: Kako si znao?!
D: Pogodio sam? Zanimljivo. Šta pokušavaš.
J: Vi muškarci nikada ne biste razumeli.
D: Auć, ti boli.
J: I nemam vremena za tebe, moram da se pozabavim svojom misijom.
D: A misija je?
J: Tebe se to netiče.
-Rekla sam te sam se sakrila u žbunje, i pokazala mu rukom da se makne. Na šta se on nasmešio i nastavio svojim putem.
Posle par minuta prvaci su počeli da se okupljaju i kada je Aleksa prošao većina devojka se izbečila ko žabe neke.
"Stoke kako smeju da gledaju momka moje najbolje prijateljice."-rekla sam tiho da me ne čuju.
"Znam zar nisu idioti."
Utom trenutku sam skočila i umalo vrisnula ali  Petra me je povukla odmah dole da me ne vide.
P: Jesi ti debil?! Budi tiha.
J: Šta ti tražiš ovde?
P: Gledam da te prvaci ne prebiju. Nema na čemu.
J: Baš ti hvala. Ali idem sada da porazgovaram sa njima.
P: Ne-
-Iskočila sam iz žbunja i otišla kod njih.
V: Samo da vam kažem da ne pokušavate ništa, Aleksa je zauzet.
-Sve devojčice su se okretale i šapućale medjusobno.
-Nikada mu nisam videla devojku.
Rekla je jedna od njih.
J: E pa ima je. I bolje bi vam bilo da ga se klonite. Inače ćete imati posla sa mnom.
-HAHA a ti si?
"Ona je treća godina. Jako bliska osoba sa Aleksinom devojkom."-umešala se Petra.
"Da sam na vašem mestu prestala bih da gledam u zauzete momke."-dodala je.
J: Da, u pravu je. Sada poslušajte treću godinu jer su pametniji od vas, prvaci.
-Rekla sam te smo Petra i ja ih ostavile da razmisle o tome.
V: Hehe bile smo super.
P: Sem ako spreme plan da te zakopaju.
V: Briga me. Kao Stašina prijateljica moram da joj pomognem da joj niko ne pokušava preoteti dečka.
P: Kaže osoba koja je prva htela da joj ga ukrade.
J: TOOO JE BILO PRE!
-Petra se smejala. Dok sam se ja ubedačila. To se ne računa tada nisam ni znala da je Staša, Aleksina devojka...

-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-_-

Ju-ju. Nemojte me ubiti. Teški dani. Počela sam školu, zamislite kako je to odvratno mesto. Još me mrze! I skontala sam da mi se uvek dešavaju stvari koje napišem u priči. NARAVNO SEM LEPOG DEČKA KOJI JE ZALJUBLJEN U MENE. Aa ovo ružno, sve se meni dogadja. Nprrrr zamislite proziva me odeljenje! Plus me imitiraju. Kakve ćurke :'(
A ja dobra duša 😀.  (Koja ne objavi deo petnaest dana (nemojte me ubiti plzzz(volim ja vas❤️)))

Da dodam još nešto nemaa :-(

Sorry not sorry, za delove hihih

I sećate se kada sam na početku volela da pravim ovakve edite. E pa prestala sam jer Aleksa ne bi bio tako zgodan kao u mojoj glavi BAHAHAH. A i bilo mi je mrsko 😬 jer sam LEN-ČU-GA!

Bye-bye