Tevets

68.deo

"Auć,auć..."-rekla sam te skakutala na jednu nogu jer me je Vukašin povukao za kosu.
J: Nemoj da si stoka!
V: Rekao sam ti da ne ideš nigde.
J: Samo sam htela da vidim kroz prozor pogled.
-Rekla sam pokazivajući na prozor sa trećeg sprata. Koji je imao pogled na šumu i teren.
V: Nemaš šta da gledaš tamo. I slušaj šta ti se govori.
J: Jasnooo Kapetane.
V: Dobro onda.
J: Kakav smarač, treba da kaže "Ne čujem vas."
-Rekla sam malo tiše, da me ne čuje ali se prodrao "Čuo sam te!"
J: I TREBA!
-Okej nije trebao da me čuje ali nema veze bar da ne misli da sam glupa da ga slučajno izazivam.

-Otišli smo na čas i naravno celo odeljenje nas je gledalo kao budale.
Vukašin je pre početka časa pričao sa ljudima koji su bili ispred nas. Dok sam se ja smarala.
Ta dvojica momaka sa kojima je pričao, jedan od njih je sve vreme gledao u mene dok sam se ja pravila da ne primećujem jer sam kao čitala nešto.

"A Vukašine hoćeš li nas predstaviti sa svojon novom drugaricom."-rekao je taj momak. Tek sam ga onda lepo pogledala, imao je braonkastu kosu koja vukla na plavu i crne oči. Izgledao je...pa okej.

V: Ne pomišljaj na ništa Damire.
D: Da nije tvoja devojka?
V: Ne, ali mislim da ne želiš da znaš čija je.
D: Huh? Čija je?
-Šta laže ovaj govnar kad sam sama ko kaktus u pustinji. Sad bih ga isprozivala za sve pare,ali ako ga isprozival pred ovim majmunima ubiće me.
V: Tanasijevićeva.
-Njih dvojica su se sada uozbiljila dok...DA NEMAM POJMA KO JE TO!
J: Ko je to, leba ti.
-Vukašin me je pogledao popreko, a ova dvojica  su se šokirala.
J: Ne znam nijednog Tanasijevića.
V: Kako se preziva Aleksa?
J: Umm...
-Počešala sam se po glavi i slegnula ramenima.
J: Možda Tupson, Gaćoš... nemam pojma.
V: Aleksa Tanasijević.
J: Of što mu je komplikovano prezime.
-Umm ali mu dobro stoji uz ime.
V: Šta je tu komplikovano?
J: Nemam pojma.
D: Šta će uopšte ona ovde?
J: Iskreno to je dobro pitanje. Šta ću ja ovde?
-Zvonilo je za čas i Vukašin nam je dao znak da se okrenemo na tablu.
-Kakav Tupson neće da mi kaže. Ali ipak mnogo sam se opustila znajući šta se sve dogodilo. A i zašto bi mene hteli...

Aleksa POV.

"Umm Aleksa vidiš jako mi se svidjaš. Da li bi hteo sa mnom jedan dan da izadješ sa mnom?"-rekla je jedna od devojaka iz druge godine.
Smarač.
-Samo sam je izignorisao i prošao dalje hodnikom. Iza se čulo kako plače i kako je drugarice teše.
Koja je uopšte poenta da me pitaju tako nešto ako znaju da ću ih odbiti. I plus plaču.
L: Što smo hladnih ovih dana.
J: Začepi.
-Rekao sam te seo pored Kristijana.
L: Evo da vas izmasiramo gospodine ljutko.
-Rekao je te krenuo da me izmasira ali sam ga klepio po ruci.
L: Auć. Baš smo užasni.
K: Što ga provociraš uopšte?
L: Samo hoću da mu skrenem misli sa Staše koja je sada u punom odeljenju momaka i da je sto posto zaboravila na Aleksu. I može da radi šta joj je volja. Ali ne briniii Aleksa možda se bude vratila čak i ranije. Mada zima je daleko možda je bude muva...
-Sav bes koji mi se skupio ovih dana je napokon pukao i jako sam se iznervirao da sam udario Lazara pesnicom u stomak.
-Svi su se šokirali, a ja sam izašao iz učionice.

Kristijan POV.

-Gledalo sam Lazara koji je dolazio do vazduha jer mu je Aleksa izbio vazduh kao i Aleksu koji je izašao iz učionice kao besni ris. Ovog puta Lazar je stvarno preterao.
J: Zaslužio si.
L: Dobro pa me nije ubio.
-Rekao je sedajući na stolicu na kojoj je Aleksa pre minut sedeo.
J: Da si ga provocirao malo duže možda bi ti i dušu izvadio.
L: Ja-ja u pravi si. Moja krivica.
-Rekao je držeći se za stomak.

Piščev POV.
-Kada su izašli iz učionice Nadja je odmah spopala Lazara.
N: Šta ti se desilo?
-Rekla je jako zabrinuto. Videlo se iz daljine da ga jako voli.
L: Ništa nije.
N: Kako nije sav si se iskrivio od bola u stomaku.
-Rekla je pipajući ga za ruku sa kojom se držao za stomak.

•,—::::-://////////—::2)2)2383992@2&2$2$/:

Hoho kako nam je ljut naš dragi Aleksa.