Tevets

92.deo

Staša Pov:

-Prekinula se slušalica i svi su buljili u telefon koji je do pre sekunde bio na spikerfonu.

J: Taj Aleksa! Kada ga samo dohvatim!!!
-Rekla sam i pokušavala sam da skočim sa stolicom na kojoj sam bila vezana ali sam zato pala na nos sa njom. Dvojica vojnika me je podiglo odmah, ali sam idalje bila jako ljuta i zbunjena.
"Ova derišta se samo zajebavaju sa nama."-rekao je Stevan izgleda Aleksin tata koji mi se predstavio malopre.
"Decu treba tući jako i precizno."-dodao je izgleda Kristijanov tata. Ne znam koliko sam pohvatala ali dovoljno da zakljucim da su svi oko mene teške budale.
J: Ja bih i roditelje. Kako ste ovako vaspitali decu. Strašno!
Kt: Jesmo li ti mi krivi što si završila u šumi sa vukodlakom?
J: Stoti put, mislila sam da je pas.
-Rekla sam i počela sam da cmizdrim.
J: Takodje užasno ste ih vaspitali. Posebno ti Aleksu on je jedno velikooo...

...

-Aleksa i Kristijan su upravo ušli da bi ih mi samo pogledali. Nisu jednu reč rekli samo su gledali nas zbunjeno nije im bilo jasno šta se dešava.

S: Staša je u pravu stvarno ste nevaspitani. Kako ulazite tako bez kucanja i bez pozdrava? Čak i krava kada udje u štalu barem kaže Mu!
J: Lepo sam vam rekla gospodine Stevane a vi meni ne verujete kada sam vam rekla da su nevaspitani.
-Aleksa me je upitno pogledao a ja sam se suzdrzavala da se ne nasmejem.
J: Samo sam im rekla kako ste veoma kulturni.
-Rekla sam sarkastično i nasmejala se. Ovo je bila jedna karma za to što je okrenuo tatu i Filipa protiv mene. A i naravno što je hteo da me zajebava.
S: Da li si stvarno ušao ljudima u kuću sa pištoljem?
J: I to taman kada je moj tata izašao iz bolnice zbog srčanog udara.
A: Tata bila je uzbuna. Vukodlaci su mogli da budu bilo gde a ona je samo uletela unutra.
J: To sam uradila jer su oni bili prevelike kukavice.
Kt: I vas dvojica se zovete muškarcima! Kao tetke neke! Umesto prvi da udjete da preuzmete inicijativu devojka to da radi!
-Dala bih milione samo da sam mogla da fotografišem Aleksinu i Kristijanovu facu trenutno. Stvarno je smešno kada imaš roditelje koji su malo staromodni.
Kt: Vas dvoje slobodno možete u kuhinju da perete sudove mada ste nesposobni i za to. Za sve ste nesposobni!
A: Bez komentara sam.
S: I ja sam isto! Posebno kada sam čuo da ste pustili devojke same da plate piće!
-To sam malo izmislila ali nema veze. Bilo je dovoljno vredno njihovih reakcija.
Samo sam sedela sa strane i suzdržavala da ne puknem od smeha dok su ih njihovi očevi prozivali.
Imam osećaj da oči mogu da te ubiju Aleksa i Kristijan bi me rastrgli do sada. HAHAHAHAHAHAH
Kt: Sutra ujutru u 4 da ste se obojica stvorili ovde. Imaćete disciplinsku nastavu počevši od sutra. Vi ćete tu da budete baba sere neke i sutra treba svet da ostane vama.
J: I ja isto kažem Živojine. Stvarno su katastrofa.
Pogledala sam na sat jer mi se već prispavalo. Iako je ovo bilo presmešno.
J: Uhh već je kasno moram da idem imam sutra školu. Bilo je lepo upoznati vas. Dovidjenja.
S&Ž: Dovidjenja.

-Taman kada sam krenula ka izlazu ovo dvoje su se prodrali na Kristijana i Aleksu što nisu preuzeli inicijativu da me isprate.

A: Jaoj pa stvarno smo nevaspitani. Evo odmah ćemo je ispratiti. Zar ne Kristijane.
K: Da. Biće nam zadovoljstvo.
-Obojica su se ljigavo nasmejali i ja sam se više uplašila nego pre. Zatrpaće me negde...

J: Haha nema potrebe zaista.
A: Ma kakvi evo odmah ćemo.
-Rekao je uhvatio me pod ruku i izašli smo.
Sekunde su prošle kada smo izašli i kako su sekunde prolazile to sam postajala sve nervoznija. Šta ako me stvarno zatrpaju negde.
J: Ja se vas dvojice plašim.
-Rekla sam neironično na šta su me pogledali sa iznenadjenom facom.
A: Ma nemoj nemaš potrebu za time.
-Rekao je sarkastično te sam još više uzdahnula.
J: To ti je jer si hteo da me mučiš bio si na spikerfonu.
A: Pa si okrenula mog tatu protiv mene?
J: I ti si mog tatu i brata.
K: Jasno mi je što si htela da se osvetiš Aleksi ali zašto ja?!
J: Kolateralna šteta. Takodje osveta što si me ostavio tamo.
K: Imala si ti sreće da sam uopšte bio tamo. Uhvatili su te u šumi sa vukodlakom. Da nisam bio tu verovatno bi već uveliko bila na spravama za mučenje.
J: Ali Violeta je kriva. Rekla je da je Aleksina soba M43 i onda mi je neki lik rekao da idem u šumu.
A: Moja soba nije M43...

J: Sad mi to kažeš?
A: Nisi nikad pitala.
J: Zašto bih uopšte to pitala?
A: Očigledno ti je trebalo.
K: Zašto ga jednostavno nisi nazvala na telefon?
J: Nemam njegov broj.
K: Ozbiljno? I vas dvoje ste kao u vezi? Pft...
-Rekao je i teleportovao se. Aleksa i ja smo se pogledali i oboje smo se nasmejali.
A: Au naljutila si Kristijana.
J: Ili si ga ti naljutio?
A:  Ne definitivno si ti.
-Raspravljali smo se sve dok Violeta nije došla do nas zadihana.
V: Uff Staša pa ti si živa. Drago mi je.
J: Jaoj Violeta umalo da zaboravim na tebe. Mrtva si.
V: Šta god da ti se desilo ne zaboravi da si ti pristala na opkladu i izgubila si je... očigledno.
-Rekla je te me odmerkala od glave do pete.
J: Slagala si meee!! Takodje me umalo nisu ubili tamo. Mislim sada su mi možda šanse i povećane za to.
-Rekla sam i pogledala u Aleksu pored mene. Realno samo očekujem da me on i Kristijan ubiju negde.
Violeta je pogledala mene i onda Aleksu i nasmejala se.
V: Šta si uradila?
-Aleksa me je pogledao a ja sam se samo češkala po glavi... neprijatno.
Taman kada sam želela da kažem Lazar se pojavio i nekoliko ljudi je išlo sa njim. Jedna od žena ga je čupala za uvo i vukla.
L: Evo vam ga Aleksa prekinite mene da smarate. Ti ćeš mi platiti za ovo.
-Rekao je Lazar Aleksi i teleportovao se.
J: Sada su se dvojica tvojih drugara naljutili na tebe. Kako divno.
-Rekla sam i pogledala Aleksu koji je bio zbunjen. Violeta koje ja stajala ispred mene mi je davala neke čudne znakove ali nisam skapirala šta hoće.
S: To je ona!
-Rekla je Sofija, Aleksina sestra i uperila u mene. Aleksa i ja smo se zbunili a Violeta je sa oduševljenjem pratila dogadjaj.
S: Nju su uhvatili kako priča sa vukodlakom.
A: Odakle to tebi?
S: I zidovi imaju uši dragi brate.
-Rekla je te je Aleksa podigao obrve iznenadjeno.
V: Uhvatili su te da pričaš sa vukodlakom?
-Violeta mi je rekla iznenadjeno pokušavajući da ostali ne čuju ali svi su čuli.
J: Bio je pas. Otkud sam ja znala da nije.
V: Nisi baš pazila na časovima o zverima?
J: Mi to imamo?
-Violeta se udarila o glavu a ja bih se nasmejala da nisam bila mrtva ozbiljna.
H: Zdravo ja sam Aleksina mama, Helena.
J: Staša..
-Aleksa je krenuo da kaže nešto ali ga je njegova mama prekinula.
H: Želim da vas dvoje dodjete sutra da popričamo.
-Rekla je tako fino ali sam imala neki loš osećaj. Sofija je izgledala malo nezadovoljno po pogledu ali nisam skapirala zašto.
Aleksa se na drugu stranu  uozbiljio...
S: Može, naravno.

—————————————————————————-
🐙🦀🐳🐬🐟🐠🐡🦞🦐🐅🐊🦭🐋🐆🦧🦣