Tevets

81.deo

"Imate izlet sledeće nedelje, tri dana i dve noći"-rekao je nastavnik dok sam ja sam udarala Darka po ramenu koliko sam bila uzbudjena zbog toga.
"Sobe su četvorosobne, trosobne i dvosobne. Napravite grupe, i pošaljite mi ih do kraja nedelje."
Celo odeljenje je na te reči počelo da priča i da se dogovara.
J: Jaojjj kako će nammm bitiii hit! Imaa da uzmemo grickalica i gluposti pa da pravimo pidžama žurku celo veče.
D: Bilo bi dobro, ali da li si svesna da ti i ja ne možemo u istu sobu?
-Kada je to rekao sve ladje su mi potonule. Kako sam zaboravila na to?
J: Prerušiću se u muško.
D: Neće uspeti.
J: Ti ćeš se prerušiti u žensko.
D: TO definitivno N -E!
J: Sa kim ćeš ti ići?
D: Sa onom trojicom iz prvog reda.
J: A ja šta ću?
D: Dogovori se sa nekom od devojaka, možda nisu sve tako loše. Da li si uopšte pričala sa nekim od početka prve godine?
J: Samo prvi dan....i onda sam se posvadjala.
-Nasmešila sam se i pokazala palačeve na gore da zna da sam ponosna na sebe, ali je on samo odmahnuo glavom.
D: Hoćeš ja da pitam nekoga za tebe?
J: NESEEMDEEEEEE. Jesi normalan BLAM.
D: A neko iz drugog odeljenja?
J: NE DOLAZI U OBZIR.
-Zazvonilo je za kraj časa i izašli smo napolje.
J: Moj život je grozannn.
-Žalila sam se koliko sam mogla više.
D: Možda ne bude toliko strašno.
-Darko i ja smo seli na klupu jer smo imali dvadeset minuta pre početka sledećeg časa, i ja sam se idalje žalila. Dok smo pričali Petra i Violeta su došle.
P: Ejo društvance!
-Rekla je Petra dok su nam prilazili.
P: Šta je sad pa opet njoj?
J: Izvršiću samoubistvo eto šta.
V: BAHAHHAHAHA petnaestogodišnjakinja priča o depresiji.
-Počela je da se smeje Violeta dok sam je ja mrko pogledala.
J: Imam šesnaest kretenski debilu.
V: Od kad pa to?
J: OD KAD SAM NAPUNILA. Logično.
-Violeta i Petra su zinule i gledale me kao da će da me ubiju.
P&V: I NISI NAM REKLA KAD TI JE RODJENDAN?! NISI NAS NI ZVALA!
J: Pa niste me pitale...
P: Hoćeš da umreš sad ili posle?
J: Sad. Ionako ću da se ubijem.
D: Radije bi se ubila nego pitala nekog da udješ u njihovu grupu?
J: Da.
-Darko je samo napravio "Ima smisla" facu i nije ništa rekao.
V: A o kakvoj grupi vi uopšte i pričate?
D: Idemo na eksurziju sledeće nedelje.
J: AGHHH NE SPOMINJI.
-Svi su me izignorisali i nastavili da pričaju o tome.
D: I Staša neće nikog da pita da bude u njihovoj sobi.
J: Ma fantasticno reci svima kako sam socijalna osoba.
P: Ionako smo već to znali.
J: Pa eto nemorate naglašavati.
V: A da pitaš bilo koga?
J: Kogaaaa da pitam kad me svi izbegavaju od prvog dana.
P: Promašen slučaj.
-U tom trenutku je nečiji telefon zazvonio.
J: alo nekom zvoni telefon.
P: To je tvoj.
J: Uuu neko i mene da zove.
-Pogledala sam u telefon i samo naglo reagovala i brzo prekinula poziv. Kud me se ova budala baš sad seti.
V: Ko je to?
J: Nebitno.
-Telefon mi je opet zazvonio i gledala sam par trenutaka da li da se javim ili ne.
V: Ako ti je to švaler letećeš u gnezdo zmija.
J: Darko jadan ti sa njom. Nije mi devojka a svejedno mi se preti ko da nju varam a ne Aleksu.
P: ČEKAJ varaš Aleksu?
J: Neee varammm. Samo ako bih ga varala.
D: Što se ne javiš na telefon?
J: Jer ne želim da pričam sa tom osobom na telefonu.
V: A osoba je?
J: ....umm moja najbolja drugarica. Ili pre bivša najbolja.
V: Kako ja nisam znala za to? Zašto je bivša.
J: Umm...radije ne bih o tome.
-Telefon mi je opet zazvonio i uzdahnula sam i javila se na telefon istovremeno udaljavajući se od njih.

M: Hejjj Staša, kako si? Nismo se dugo čule.
J: Da, baš. Ko bi rekao da je toliko dugo prošlo.

-Rekla sam pokušavajući da zvučim što normalnije mogu, jer mi je totalno neprijatno pričati sa osobom sa kojom nemam poverenje.
U isto vreme sam čula Violetu kako dobacuje.
"Šta sere ova?"-dobacila je Violeta i samo izignorisala. Dok su u isto vreme Darkovi prijatelji došli po njega pa je pošao sa njima.

M: Jestee. Ko bi primetio da je tako brzo proletelo.

-U tom trenutku Violeta dolazi da prisluškuje razgovor dok Petra sedi idalje na klupi ne zainteresovano čačkajući telefon.

J: I kako si ti i tvoji?
M: Super su, evo oni ništa po ceo dan. Inače ja se muvam sa nekim likom iz odeljenja. Lik ima zarvoreni bazen i vilu u centru grada. Zamisli to.

V: Evo zamišljam.
-Rekla je Violeta i ja sam je klepila po nosu da prekine.
J: Pa fino. Nadam se da je dobar ovako.
M: Umm...pa malo tu i tamo poludi i upadne u svadju ali je okej ovako. Koga briga sve dok me voli.
J: Upravo.
M: Upoznaću te kada dodješ. Inače kako ide sa tobom i Draganom. Mislim jesi prešla preko njega?
-Violeta mi je šapnula i upitala me ko je Dragan. Ja sam joj izignorisala pitanje i samo je nastavila da prisluškuje.
J: Jesam. Još davno.
M: Znam da je bio jako zgodan, ali gledaj to sa vedrije strane možda naćeš boljeg od njega.
J: Upravo.
V: Jel to ona tebe to upravo potcjenila?
-Još jednom sam joj mlatnula da zaćuti.
M: I kada dolaziš kod nas? Nije te bilo već pola godine.
J: Umm bila sam u školi.
M: Oh zar idalje? Kako je tamo?
J: Jako zanimljivo.
M: Imaš društvo? Znam da si jako želela da ideš u XIII gimnaziju, tvoja velika želja. Šteta pa je pala u vodu.
J: Ah pa dobro ipak je ovde zabavnije. Imam sobu i ceo dan se zezam sa društvom.
-Violeta mi je pokazala ponosan osmeh i ja sam se na kratko nasmejala.
M: Oh imaš društvo. Volela bih da ih upoznam.
J: Možda jednom. Inače uskoro mi počinje čas pa se čujemo.
M: Važi ljubavi, ćaooo.
-Prekinula sam poziv i uzela dubok uzdah.
V: Šta pričaš? Čas ti počinje za 20min.
J: Ćuti tamo.
V: I kako nisi bila kod kuće pola godine kad si se tek vratila od kuće pre fazon mesec dana? Staša imaš puno toga da objasniš.

•'¯'•» 𝕥єⓋⒺ𝓽Ş «•'¯'••'¯'•» 𝕥єⓋⒺ𝓽Ş «•'¯'•