Tevets

4.deo

-Staša POV.
-Tata mi je došao u sobu i počeo je da me budi, eh a taman sam pomislila da je zaboravio na taj razgovor, ionako neću ići u tu školu.

T: Spremi se imaš sat vremena.
J: Ali tata ja stvarno ne želim da idem.
T: Uredu je, razumem ali hajde prvo da saslušamo dorektorku, jer nije fino da ispaljujemo ljude.

-Nasmešila sam se i tata je izašao iz sobe. Krenula sam da se oblačim, i drago mi je da ne moram da nosim onu odeću sa kojom sam planirala da oteram direktorku, mislim nije čudno da se dete od 15 godina oblači u pokretno strašilo.
Obavila sam ličnu higijenu i obukla crne farmerke i belu majicu i patike, a zatim izašla iz sobe.

~Sat  vremena kasnije~

-Otišli smo u kafić gde smo se trebali naći sa direktorom te škole. Sada me iskreno ne interesuje ništa jer znam da neću ići.
   Ušli smo u restoran gde nas je žena koja je izgledala kao moja pokojna baba čekala, ustvari neću da vredjam moju pokojnu babu... ali u svakom slučaju ta direktorka je nosila neko krzno na sebi, kao da nije svesna da je napolju +30*, ali dobro.

T: Dobar dan, Igor.
D: Dobar dan, ja sam direktorka Vesna, drago mi je.
-Zatim je pružila ka meni ruku da se rukujemo, na šta sam se naravno rukovala.
D: Vesna.
J:Staša.
-Kada smo se rukovale čudno me je gledala na šta sam se ja naježila, iskreno ta žena me plaši.

Seli smo i onda je počela da priča kako je to super škola, i usput sam saznala da je u drugoj državi i da imaju spavaonice za učenike, što je još veći razlog za moje graciozno "NE". Takodje imaju i uniforme, ko će nositi suknjice svaki dan, daj bre pa nisam blesava. Takodje i ima privatnu šumu iza škole koja okružuje jezero koje je takodje u vlasništvu škole,kao i neke radnje. Iskreno može da ima i privatnog zmaja nije me briga, neću da idem.

-Odjednom sam se zagledala u čašu i učinilo mi se da sam videla neki crvenu svetlost, divno sada još i ludim.

T: Znaš Taška sine, ja mislim da je najbolje da još jednom razmisliš jer mi se jako dopada ova škola.
J: Da, ali nećeš ti ići u nju nego ja, i već imam školu za koju sam se trudila da upadnem.
D: Za ovu školu se nećeš pokajati, ima sve što ti duša poželi.
J: Drago mi je ali ne želim da idem. Odvojiću se od porodice i prijatelja.
D: Pa vidjaćeš ih za raspust, škola će poslati specijalno vozilo tako da ne moraš ni oko toga da brineš.
J: Da ali...
T: Znate šta ide ona u tu školu, to je najbolje za nju.
-U tom trenutku sam se osećala kao da mi je neko zabio nož u ledja, rekao je da je moj izbor...
J: Tata, ali...
T: Dosta je, ova škola je mnogo bolja za tebe i tvoj uspeh u budućnosti, i plus ćeš upoznati nove ljude, i ne brini vidjaćeš nas za svaki raspust.

-Gledala sam ga sa nevericom, da li mi ozbiljno ovo radi? Šalje me u školu u koju ne želim da idem, šta mu je? Uvek je brinuo za moje mišljenje, i na moje želje. Potpisao je formular gde me obavezuje da sam upisana u školu, a meni se srce slamalo. Stvarno mi je došlo da pobesnim kao divlji majmun ali sam se suzdržavala.

D: Divno, sada kada smo to rešili, školski autobus kreće za 3 nedelje...
J: Za 3 nedelje?!
D: Da, naša škola malo ranije počinje ali su duži ostali raspusti, tako da ne brini.

-Osećala sam kao da će mi oči ući u lobanju koliko sam ih okrenula.
     Na kraju razgovora nam je dala knjigu sa upustvima, i dala sam joj svoju veličinu za školske uniforme...divota.

Vratili smo se kući ja reč nisam progovorila sa tatom, stvarno ne mogu da verujem da je izneverio moje poverenje, rekao je da ne moram da idem. Otišla sam u svoju sobu i pustila sam horor film da me smiri, nekako kad gledam horor filmove budem udubljena u njega, i zaboravim na stvaran svet, pa mi kasnije bude i lakše. Tako je i ovoga puta bilo samo što sam odmah zaspala...

————————————————————————