Tevets

53.deo

J: Daj bre Aleksa dostaa za danas!
-Rekla sam Aleksi te sam pala na travu jer sam umrla. M-r-z-i-m i-ć-i po lo-pt-ice za go-lf!
J: Ja samo hoću sladoled.
A: Dobro idi spremi se.
J: Ček stvarno?
A: Da.
J: OUKI idemm. I ne zaboravi pare uzeću više od jednog sladoleda. MUAHHAHA.
-Aleksa se nasmešio i klimnuo glavom te sam ja otrčala ka spavaonici.
A: Budi spremna za sat vremena!
-Uzvimnuo je ali nisam ništa rekla na to već sam samo otišla do sobe.
-Bukvalno sam crkla. Iako sam samo dva put otišla po loptice jer nisam htela da budem sa Aleksom svejedno. Mada ne razumem zašto idalje pričam sa njim. Nije zaslužio. -_-

...

-Sišla sam dole posle tri sata i zatekla ga naslonjenog na autu.
A: Dobro si se setila.
J: Nije do mene. Kada jednom udješ u kadu teško je izaći...
-Plus sam i smrdela od znoja ali to ne moram naglasiti.
A: U svakom slučaju hajde.
-Otvorio mi je vrata of auta i dao mi je ruku da udjem alj sam izignorisala i samo uletela u kola.
Kola su bila crna sa nekom markom ali se ne razumem ja u to ali mogu da kažem da kola nish loša imaju mini TV.
Iznutra kola su bila kožna i bio je vozač.
Dobro je mislila sam da će Aleksa da vozi.

J: I kolko treba do grada?
-Pitala sam Aleksu kada je seo pored mene.
A: Jedno pola sata-sat.
J: POLA SATA iju. Pa ova škola je u sred nedodjije.

...

-Zaspala sam u sred putovanja ne sećam se ni kada, ali kada sam ustala bila sam naslonjena na Aleksino rame.

Čim smo izašli iz kola vozač je otišao tako da smo ostali sami.
    Grad je bio prelep. Puno ljudi i svi sh bili veseli.
    Grad je bio pomalo starinski i opušteno. Svugde gde god je imalo mesta bila su cveća posadjena, kao neki mali gradski vrt.

J: I gde idemo na sladoled?
A: Gde hoćeš.
J: Hmm... ne znam sadd. Otkud znam gde ima sladoled dobar.
A: Šta misliš na onu tamo radnju?
-Rekao je i pokazao ka rozoj prodavnici sa velikom slikom medveda na njo. Deca iz nje su izgledala jako uzbudjeno oko tog sladoleda.
A: Možemo da uzmemo sladoled za poneti i prošetamo gradom.
J: Slažem se hajde da uzmemo.
-Pre nego što smo ušli u radnju rekla sam mu kakav sladoled hoću.
A: Samo joj reci.
J: Neću sramota me, tako da ćeš ti.
A: O bože...znači čokoladu, kivi, višnju i vanilu?
J: Da. Hajde.
-Čim smo došli do prodavačice smorila sam se jer je bilo ukusa koje nikad nisam ni videla a kamoli probala.

...

A: Čekaj umusavila si se malo.
J: Gde?
-Pitala sam ga i pokušala da nadjem mesto ali očigledno bezuspešno jer je Aleksa uzeo maramicu i obrisao mi obraz.
A: Evo, više nemaš.
J: Hvala-hvala. A kako ja mogu sama da dodjem do ovog grada?
-Aleksa se odjednom uozbiljio.
A: Ne možeš sama.
J: Zašto?
A: Ovaj grad je isuviše opasan.
-Umm jel svestan on da ću sad u inat hteti da odem?
A: Ponekad znaju da napadnu vukodlaci u gradu.
J: Ehh?
A: Ovo mesto uopšte nije sigurno kao što ti misliš.
-Kako jede govna namerno neće da mi pokaže kako da dodjem ovde samo kako bi me terao da idem sa njim jer svi mrze golf.
   U tom trenutku sam videla da se prodaju baloni na helijum.
J: Jaojjj kako su lepi. Aj mi uzmi jedan.
-Rekla sam mu onako bezveze ali kada me je pitao koji hoću, zastala sam.
J: Čekaj ti ćeš stvarno da mi uzmeš.
A: Naravno. A sad koji hoćeš?
J: Ehh pa sadd...jel lepši Sundjer Bob ili Patrik?
A: Dajte mi oba.
-Rekao je prodavačici i onda mi je on dao.
J: Awww što smo slatki.
-Aleksa je prevrnuo očima te smo krenuli dalje.
J: A ozbiljno što si tako dobar danas? Ajde priznaj da si shvatio da si kreten.
A: A kad sam ja bio loš prema tebi?
J: HA JA JOŠ PITAŠ! Kada si me kidnapovao!
A: Sama si došla.
J: Hipnotisao si mi tatu.
A: Nisam ja direktorka je. A i šta to fali ionako se manje družiš sa onim kretenima.
J: Kojim kretenima?
-Aleksa je samo izignorisao moje pitanje i nastavio dalje sa šetnjom na šta sam ga udarila u ruku.
J: Koji kreteni?
A: I šta ja sam bezobrazan a ti si me udarila i ruku.
J: Ja sam te udarila sa razlogom, a ti mene terorišeš svaki dan.
A: Nije istina.
J: Jel se sećaš kada si me ugurao u onu sobicu kako bi mi pretio?
A: Zato što si pravila sranja po školi.
J: Eeh ali to se ne računa.
A: Računa se.
j: Nerviraš me. Hoću šećernu vunu.
-Rekla sam kada sam videla šećernu vunu u ruci nekog deteta. Izgledala je preukusno.
A: Ima dole...
j: Al ozbiljno što mi kupuješ stvari?
A: Valjda moram da uslužim svoju devojku.
-Rekao je sa smeškom na licu.
J: Zar to nije Andrea?
-Sada sam ja rekla sa smeškom na faci na šta je on prevrnuo očima.
A: Jel hoćeš da ti objasnim ko je Andrea.
J: Ne treba znam da je ona tvoja devojka.
A: Prijateljica.
J: Ehh kako da ne a ja rodjena na krušci.
A: Ne znam gde si ti rodjena ali izmedju mene i Andree nema ničega.
-Ne znam zašto ali iz nekoga razloga mi je laknulo kada mi je to rekao...
A: Izvoli šećernu vunu.
-Rekao je te mi je dodao istu.
J: Hvajjaa.

...

-Aleksa i ja smo sedeli na klupici ispred reke i uživali smo u pogledu.

J: A znači nisi odustao od svoje teorije da sam ti srodna duša.
A: Noup.
J: HA SAD ZNAM što si tako dobar prema meni!
-Aleksa me je pažljivo pogledao kao da je i njega zanimalo to isto.
J: Zato što misliš da ću da se zaljubim u tebe, i zato mi kupuješ stvari. Ili to ili tripuješ da kao tvoja devojka trebaš da mi kupuješ stvari.
A: Onda je ovo drugo.
-Rekao je sa smeškom na faci.
J: Oćeš li mi uzefi ferari?
-Inače lupila sam marku, ne znam kako to izgleda ali samo sam čula za nju.
A: Naravno.
J: Stvarno?
A: Ne.
J: Pfff taman se ponadah. Onda ću da nadjem dečka koji je dobar za razliku od tebe! Mislim nije kao da si do sada imao šanse ali...posle ovoga ja sam jako zgrožena i uvredjena.
-Rekla sam te ustala a Aleksa me je odmah povukao ka sebi te sam se ponovo vratila na isto mesto gde sam sedela.
A: Gde ćeš?
J: Idem kući. Dosadilo mi je više.
A: Evo poljubi me i uzeću ti ferari.
-Rekao je sa smeškom na licu, a meni je bilo najgore što ne znam ni kako izgleda ferari a smatra me sponzorušom.
J: Nepada mi na pamet. Jednom sam pala na to, drugi put neću. Nemoj ni slučajno da si na bilo šta pomislio.
A: Šta sam sad uradio?
-Rekao je te dignuo obe ruke u vazduh i nasmešio se.
J: Ništa zato se i bojim.
-Rekla sam kada sam se sklanjala od njega jer je pokušao da mi se približi.
J: Ajmo nazad.
A: Nisi zanimljiva.
-Rekao je tupo, te je ustao sa klupe.

————————————————————————-
Hehe so sorryyy.
Putovala sam pre par dana i onda sam tehnički na odmoru trenutno. *moj ceo život je odmor*
I tako, nisam znala šta da pišem i onda sam se sad iznervirala što nisam počela drugačije Tevets jer sad imam bolju ideju za to...ali ouki. I tako

I znam da ovaj deo nema smisla i da je loš ali nema veze. :D

Nadam ste da ste mi svi živi i zdravi hihi
Volim vas...🧡❤️🧡❤️❤️🧡