Tevets

11.deo

Staša POV.

-Obukla sam pidžamu i uzela papuče, ali ja ne bih bila ja da se obučem normalno. Obukla sam pidžamu, kostim pikačua sa sve repom kao i papuče koje su imale oblik patke.

I naravno takva sam izašla u hodnik tražeći sobu 250F, malo su me ljudi gledali ko da sam sa Marsa pala, a neki su mi se nasmejali, ali koga briga za njihovo mišljenje zanimljivije je biti čudan nego normalan, ionako ljudi više vole čudne i smešne ljude nego ozbiljne i uštovljene.
    Iju da li je ovo moguće ladno sam pronašla sobu 250F, iju tačno trebaju da mi daju Nobelovu nagradu za ovoliku pamet.
    Pokucala sam na vrata i Nadja mi je odmah otvorila, i pokazala mi je da udjem, naravno ušla sam. Zagrlila sam se sa obe i sela na kauč.

N: I dobro večeras ima svašta da radimo, prvo ćemo da gledamo film neki, pa ćemo igrati istina i izazov, i usput ćemo naravno jesti.
M: Koji film gledamo?
N: Ne znam smislite nešto ne mogu sve sama.
J: Hajde da gledamo "Anabel".
N: Šta je to?
J: Ne znate?
M: Ne, ne znamo.
J: Ma pustolovine jedne lutke, biće vrlo smešno kasnije.
-Mislim se u sebi za mene kad budete vrištale, ahah stvarno sam zla.
N: Ne svidja mi se taj kez na tvojoj faci.
J: Štoo, setila sam se smešne scene.

~Kasnije~

N: AAAAA gasii to!
J: HAHAHAHA
M: Rekla si da je smešno...
N: I da nije horor.
J: Pa i jeste smešno samo što mi suze ne poteku od smeha.
N: I meni. Samo od STRAHA.
J: Haha, a i nisam rekla da nije horor rekla sam pustolovine jedne lutke, zar ne vidiš pustolovine.
N: NE.
J: Pa pripadala je toj jednoj porodici pa je smeštena u drugu, ima još dva dela slobodno možemo da gledamo.
M: Ne pada mi na pamet, igramo sada istinu i izazov, taman da ti vratimo.
N: Sve se vraća sve se plaća.
-Napravile su zao smešak, na šta me je nateralo da se naježim.

~Pola sata kasnije~

"Ja sam debela kokoška, kokodaaa"-rekla je Nadja glumeći kokošku. Na šta smo Marija i ja odvalile od smeha.

N: Dosta je sada ti Staša. Istina ili Izazov.
J: Istina.
N: Hmm...Šta si prvo pomislila kada si čula sve o ovoj školi.
J: Pa bila sam ljuta jer sam zbog nje propustila priliku da idem u srednju školu o kojoj sam maštala tri godine, tako da je zbog toga mrzim...a ovako ništa, škola ko škola.
M: Kod tebe je baš dobro mene je strah bilo da dodjem.
N: I mene isto.
Ј: Zašto bi vas bilo strah od obične  škole?
M: Pa kada mi je Kristijan rekao da su oni vampiri nije mi bilo svejedno.
N: Ni meni isto.
"Pffttt, babahahahaha"- počela sam da se cepam od smeha pffttt mene našli.

J: Ajoj jadne, baha al smešno je što ste stvarno nasele na tu glupost.

-Nadja i Marija su stale na sekund i pogledale jedna i drugu meni je stvarno bilo presmešno, iskreno kome ne bi bilo?

M: Nadja?
N: H-m, vidim.
J: Šta je sad niste valjda ljute na mene zbog toga? Ako jeste...
M: Aleksa ti ništa nije rekao o školi?
J: Naravno da jeste, rekao mi je gde su učionice i tako nešto bezveze.
N: Ne mislimo na to, da li ti je rekao nešto vezano za školu kakva je ova?
J: Pa šta mi ima govoriti rekla mi je direktorka...

"Da je ovo škola za samo nadarenu decu i da deca bez dara ne mogu da upadnu"-rekle su u isto vreme kao da su roboti na šta sam se naježila i nasmejala.

J: E pa baš to.
N: Sad mi je i jasno zašto je Lazar uradio ono neku noć. Očigledno Aleksa neće da joj kaže.
J: Ajoj ljudi, hajde mi recite šta neće da mi kaže , i ništa mi nije jasno.
M: Najbolje bi bilo da ti to Aleksa kaže, malo je teže objasniti.
-Pogledala sam ih čudno, šta lupetaju one Bože sačuvaj, pff jednom sam nasela na pricu o Krvavoj Meri, sigurno neću opet zbog ove gluposti...

M: Hajde idemo da spavamo ionako je već kasno, a sutra imamo školu.
N: Hajde...

-Raširile su veliki kauč iz dnevne na kome smo mogle stati sve tri, i tako smo zajedno se šalile i pričale sve dok nismo sve tri zaspale, mada me je idalje kopkalo ono što su mi rekli, ionako ću sutra smarati Aleksu o tome pošto one neće da mi kažu...

————————————————————————

🥺🔴