Tevets

70.deo

J: Auć, ne vuci me!
V: Onda hodaj brže!
-Rekao je te je pustio moju ruku koja me je već počela boleti koliko ju je vukao.
J: Kuda uopšte idemo?
-Govorila sam pokušavajući da uhvatim njegov tempo da me opet ne bi vukao kao džak krompira.
Iako sam ga pitala samo je izignorisao. Te sam i ja nastavila da ćutim, jer ako ga počnem zapitkivati neće se dobro završiti po mene.
Posle pentranja uz beskonačne stepenice konačno smo stigli do sprata na kom su bila samo jedna vrata.
Vukašin je ušao prvi i ja sam krenula zajedno sa njim.
U sobi se nalazila neka žena malo prosedele braonkaste kose, i plavih očiju. Bila je mršava i jako zgodna za svoje godine. Na sebi je imala krznenu crnu budnu, i sivu usku haljinu do kolena, i hula hop čarape u crnoj boji. Njen smešak kada me je ugledala bio je jako...čudan.
Vukašin se sklonio sa strane ostavivši mene na sredini sobe, u jako neprijatnoj situaciji. Ko je ova žena?

Konačno, progovorila je:
"Konačno se srećemo Stanislava.", njen glas je bio normalalan ali imalo je nešto čudno u vezi njega.
Pogledala sam oko sobe pokušavajući da skontam o kome priča pošto smo samo ona i ja bile jedine ženskog pola u prostoriji.
"Svi izadjite i ostavite nas same."- rekla je i svi su počeli da izlaze kada sam ja krenula prodrala se "Ne i ti Stanislava!"
"Ti to meni?"-pitala sam.
-"Imaju li dve Stanislave u sobi?"-prekrstila je ruke i čekala je odgovor.
"Pa ne bih znala, jer se ne zovem Stanislava."-rekla sam sasvim opušteno.
"Aha znači više voliš da te zovu Staša. Ah verovatno još jedna glupost koju ti je tvoj otac usadio u glavu."-huktala je čim je spomenula moga oca.
"Kakve vezeti imaš sa njim, i šta je on meni rekao"-već iznervirano sam rekla.
"Zar si već zaboravila kako ti izgleda majka?"- na ovo sam se jako zbunila u sekundi.
J: Šta me briga ionako je mrtva.
"Naravno, izvinjavam se. Posle moje predstave svako bi pomislio da sam mrtva. Ali sam bar očekivala da ćeš da se setiš ko sam."-kada je videla da nisam ništa htela da kažem nastavila je.
"Mada očigledno sam pogrešila ipak 10 godina je baš veliki period. Kao što si možda shvatila ja sam tvoja majka."
"Izvinjavam se na nepoštovanju starihijih, ali molim vas da prekinete da lažete. Prisustvovala sam maminoj sahrani. Nemoguće da si ti ona. I da jesi ne interesuje me."-rekla sam sasvim hladno i već iznervirano. Šta izigrava ona.
Samo se nasmešila i rekla "Evo objasniću ti."
-Iako nisam htela da slušam morala sam.

"Sve je počelo pre 11godina kada sam otkrila da deliš veze sa uglednom porodicom vampira. Sve bi to bilo jednostavno da moja porodica nije u savezu sa vukodlacima. Već generacijama svaki naš je služio vukodlacima i radio stvari za njih. Čim sam shvatila to odvela sam te kod veštice, da bi ti bacila kletvu sa kojom nikada nećeš moći stupiti u kontakt sa njima. Ali sudbina me je sprečila i dok nisam gledala ti si se već upoznala sa njim. To sam shvatila kada je veštica rekla da kletva neće uspeti. Zato sam bila iznervirana onog dana na našem malom tajnom putovanju. Ali je zato bacila drugu vrstu čini koja će pokušati sakritite što dalje od njega, da ne može nikada da te prepozna. I kod nje sam te trebala voditi na svakih godinu dana kasnije sve manje i manje. Medjutim vukodlaci su me kidnapovali i strpali u tamnicu zbog prikrivanja tako važne informacije. Jer Tanasijevići nisu bilo koji vampiri. Zato kada su došli po mene zaustavili su mi auto i usput ga bacili u jarak kako bi mislili da je saobraćajna nesreća."-posle ovoga što je rekla bila sam jako zbunjena. Šta se ovde dogadja?

"Ja znam da si ti sada zbunjena, ali sve što sam trpela je bilo za tvoje dobro."-rekla je te me pomilovala po glavi.

"Ako si mi prava majka, šta radiš ovde?"-rekla sam normalno dok su mi se ruke tresle. Da li zbog straha od lažne nade ili od sreće. Nisam mogla dati odgovor.

"Lako. Kazna mi je istekla i konačno sam se vratila na stari posao. A sada si mi potrebna ti, kako bih nastavila porodični biznis."

.............................................................................

Kako lepa noć večeras zar ne, neupadljiva