Tevets

15.deo

-Već punih sedam dana moj plan radi savršeno... nastavnici su izludeli, direktorka takodje, djaci umiru (od smeha, ne ono drugo 0-0 ) a plus onog idiota nisam vid...

"Staša!- eh mi o vuku a vuk na vrata. Bio je to naš dragi "najpametniji" idiot. Naš dragi drugarčić Aleksa ha-ha... mada mi nešto ovoga puta izgleda ljuto.

J: ...
A: Staša!
-Bio je ispred mene ali sam ga samo gledala prekorno očima. Što je ja mislim još više iznerviralo, ali aj i to da vidim.
A: Nemoj da me ignorišeš.
J: Šta ću ja kada se kraljici ne obraćaš sa poštovanjem. Kaže se "Draga gospodjice koja mi nisi ni do kolena, da li je smrdljivi i ružni Aleksa mogu da pričam sa vama."

-Iskreno ne znam odakle mi toliko inspiracije, za ovo detinjasto ponašanje. Bolje šale imaju trogodišnja deca... Ali ako išta uspelo je da ga iznervira, prevrnuo je mnogo jako očima.

A: Šta pokušavaš?
J: Ne znam jesi li glup ili stvarno mora da ti se crta ali si zaboravio već kako se priča sa kraljicom, a upravo sam ti objasnila... evo imam i crtež.

-Uzela sam iz torbe crtež koji je to opisivao, i da stvarno sam ga nacrtala samo kako bih ga izvadila u pravi momenat.
Nosim ga u rancu evo već nedelju dana samo čekajući Aleksu da dodje.

Držala sam crtež ponosno, na šta je on samo podigao obrve.

"Nadam se da sada shvataš da..."-krenula sam da kažem ali me odjednom gurnuo uza zid i njegove ruke držao naslonjene na isti, kako meni ne bi dao da prodjem. I ovo je isto bio trenutak kada sam shvatila koliko je viši od mene.

-Gledao me je oštro njegovim bistro zelenim očima. Svaka vena na vratu mu se ocrtavala. Zar je moguće da sam ga ovoliko iznervirala?
-"Nadam se da sada ti shvataš u kolikoj si nevolji."-rekao mi je na šta sam ja samo podigla obrve.

A: Reci mi šta pokušavaš?
J: Neću da ti kažem.
A: Ako mi ne kažeš poljubiću te.
J: Ako me poljubiš lupiću ti šamar.
A: Hoćeš da pokušamo to?

-Krenula sam da podignem ruku ali moje celo telo je bilo kao zaledjeno. Nisam mogla ni prst da mrdnem i postala sam jako uplašena.
Dok je Aleksa zbog toga imao jako zao smešak na licu što me je strašno nerviralo.

A: Sada govori i bez laži. Ili ću...
-Rekao je te se drastično približio mojim usnama. Bio je par centimetara udaljen od njih.

J: Dobro, rećiću ti. Ali prvo me oslobodi, i makni se od mene.
A: Ccc, draga Staša nisi ti ta koja ovde postavlja pravila...već ja.
-Svega mi ako sam ikad, ikome više želela da razvalim šamarčinu eto ubijte me.

A: Govori.
J: Dobro de... pokušavam da me izbace iz škole. 
A: hahaha stvarno misliš da to ide tako?
J: Nego kako? Ako mi ne date da se sama ispišem, onda ćete me sami ispisati.
A: Haha, slatko je što misliš da to ide tako.
-Rekao mi je dok je rukom polako dirao moj obraz. Ne znam zašto ali svaki put kad me on dotakne osećam se tako slabo, kao da mi celo telo utrne... mislim pored ovoga što me magijom drži.
-Prišao mi je bliže uvetu i šapnuo "Rekoh ti, ja sam taj koji postavlja pravila. Ako će te neko izbaciti, to ću samo biti ja."

J: Zato i pokušavam da te iznerviram DAHH.
A: Hah, da hoću u sekundi bih prekinuo ovu tvoju igru, ali gde je tu zabava? Ali pošto je ova igra prešla i na druge ljude, tu ćemo morati da dodamo još jedno pravilo.
-Sada sam bila zbunjena više nego na času fizike, svega mi. Zašto mora tako da priča, da mi se kuglica stvori u grlu? Takodje me i straši njegovom pričom.

A: Ne prekineš li da kršiš pravila nećeš ići za sledeći raspust u rodni kraj, i radićeš ovde.
J: Molim? Pa nisi mi ti tata da mi ovako pričaš!
A: Upravu si... na višoj sam poziciji.
J: Dečko ti si retardiran.
A: Ovo je samo upozorenje. I da sam na tvom mestu gledao bih kako razgovaraš sa mnom.

-Rekavši to maknuo se od mene i otišao. Istog momenta je ta magija otpustila i ja sam mogla ponovo da se krećem. Ako sam ikada bila besnija od nekoga eto ubijte me.
Udarila sam obližnju kantu iz sve snage kao da je vreća za udarenje te se uputila ka svojoj sobi kako bih se smirila inače teško svima njima.

Aleksa POV.

-Jaoj Bože nema te 5 dana u školi i odmah nastane haos.
-Ušao sam u sobu te sam video Lazara koji je igrao igrice.

L: O nisam znao da ovako rano dolaziš. Mislio sam da se vraćaš tek za dve nedelje.
J: Znam, ali mi je ovo bilo preče. Tako da sam završio posao što sam pre mogao i vratio se.
L: Uff, da nije bila Staša u pitanju, tačno bi se vratio posle mesec dana a ne pet.
-Samo sam prevrnuo očima na šta se on nasmejao.

J: Odoh da se istuširam, i da pozdravili su te tvoji, ali pre tebe Nadju.
L: Hah, ništa novo da moji roditelji više vole Nadju od mene.
-Rekao je kroz smešak na faci.
J: Ajde ćuti tu, kad im dodju unučići zaboraviće i da postojiš.
-Rekao sam te smo oboje prasnuli u smeh.
L: E da znaš da je tako.
J: Haha.... e sad tih stvarno odoh.

-Rekao sam te otišao da se tuširam.

Staša POV.

-Ležala sam u krevetu i svaki put kad pomislim na Aleksu počenem strašno da se nerviram. Svaki put kad vidim njegovu facu još više sebi nabijem jastuk u glavu i obavezno ne propuštam priliku da zveknem pedeset puta nogama o krevet. Maa ne ništa strašno. Kako neko sa tako prelepim zelenim očima može da bude tako iritantan? Ahhhhh...sad moram da smislim drugi plan, a već mislim da znam i koji...

————————————————————————

Šta mislite, koji je novi Stašin plan da se otarasi Alekse?