Tevets

39.deo

Aleksa POV.

S: Koji znak?
-Znak kruga joj je bio na poledjini vrata, odakle to njoj?
     Čim sam dotakao znak nestao je. Staša se okrenula glavom ka meni i pogledala me zabrinuto.

S: Ojjj, reci mi! Kakav znak?
-Ruke sam obavio oko njenog struka i poljubio u obraz. Mislim da nema šta sladje od zbunjene Staše.
J: Ahh, ništa učinilo mi se. Obuci majicu gotovi smo.
-Rekao sam te se sklonio od nje i okrenuo da obuče majicu.

S: Dobro, gotova sam.
J: Jel te boli negde?
S: Ne, već mi je bolje od kreme.
J: Uredu, hajde ispratiću te do sobe. Ne želim da se još negde povrediš.
-Uhvatio sam je za ruku i otišli smo.

J: Hajde, vidimo se. Ako te bude još više bolelo nazovi mene ili doktorku.
S: Aha. Važi.
-Čim je ušla i zatvorila vrata od sobe otišao sam. Idalje me je brinuo onaj znak na njenom vratu, siguran sam da sam čitao nešto o tome kod kuće. Ali se ne sećam se puno. Možda zna Kristijan...

Staša POV.

-Zašto ovaj Aleksa mora da bude takav kreten!!!!! Mislim daj šta je sa njim? Prvo me prepadne aaa onda me pretvori...u-u...CRVENU ČARAPU.

-Ahhh-ah nije mi dobro. Jos kad me pito "Boli li te negde" aaa mene više voli to što me poljubio nego modrica od kaveza.

P: Šta je sad tebi?
-Rekla je Petra kada je ušla u sobu.
J: Pala sam na kaveze.
P: Jel te boli.
J: Ne.
P: Pa što jaučeš?
-Da li je bolje da joj kažem zbog Alekse ili zato što su me ptičurine pokakile?
J: Pokakila me ptičurina iz hodnika. I sada moram opet da perem kosu.
P: Jaojjj. To se Nini desilo prošle godine, Maja i ja smo umrle od smeha. Vahahahhga ti i Nina životni baksuzi.
-Počela je da se smeje i izašla je iz sobe. Uh-hvala Bogu otišla je. Mislim lakše je reći da te ptica pokakila nego da te je Aleksa poljubio.

-Pocrvenela sam a da nisam ni primetila. Kako čudan osećaj...

Aleksa POV.

J: Znači ne znaš ništa o tom znaku?
K: Ne, nikada nisam čuo za tako nešto.
L: I šta ćeš sada?
J: Idem do zamka. Hoće neko sa mnom?
L: Ne računaj na mene.
-Lazar je digao momentalno ruke u vazduh.
J: Zašto?
L: Jesi ti upoznao svoju sestru?
J: Pa ne idemo kod nje idemo u biblioteku.
L: Još gore, alergičan sam na prašinu.
K: Pokušaj opet. Dobro znaš da je to čisto kao apoteka.
L: Svejedno nepada mi na pamet. Izbegavao sam sastanke mesec dana ako me tvoj tata vidi ubiće me.
J: Kristijane?
K: Bih ja da nisam obećao Maji da ćemo otići do grada. Što ne povedeš Stašu?
J: Pala je danas, odmara se.
L: A i ne želi da mu srodnu dušu ubije Sofija. Da sam na tvom mestu ne bih ih ni upoznavao. Zamisli dodješ sa Stašom da ih upoznaš a Sofija je zaveže za stolicu i počne da je ispituje.
-Samo sam pogledao Lazara na šta je on prestao da se smeje.
L: De-dobro možda joj samo podmetne podvalu neku, ali ništa strašno.
K: Ozbiljno. Jadan ti. Još ni Staša ne izgleda kao osoba koja ne bi uzvratila na to.
J: Ahh začepite obojica. Imate li nečim drugim da se bavite?
L: Jok.
J: Imaš papire sa prošlog sastanka da pročitaš. Taman dok ja odem do kuće.
L: Zar stvarno ideš tamo?
-Klimnuo sam glavom i otišao. Sišao sam dole u baštu gde me je čekao već automobil. Ušao sam unutra i vozač je krenuo...

—————////———////////——///////////—

Jel samo meni presmešno što Kristijan i Lazar zajebavaju ovako Aleksu? 😂 Ono jadnom nije dovoljna samo Staša.

A i na ekskurziji sam i umirem imate sreće pa je ispalo da sam napisala deo sinoć, valjda je dobar nemam pojma. Mrsko mi čitat. Recite ako nešto nevalja popraviću u sledećem nastavku 😅.

Pozzzzz...