Tevets

42.deo

Mrak je bila svuda oko mene. Nisam ništa osećala...bojim se. Ubrzo dva poznata bistra oka su mi se pojavila ispred mene. Njegova plava bistra kosa bila je zalickana. Vene na vratu su mu se ocrtavale...ščepao me je za ruku i približio k sebi. Pokusala sam da se odmaknem ali me je još jače povukao i strastveno poljubio. Rukama me je dodirivao osećala sam svaki njegov dodir.
Poljubci su mi prijali, ali sam svejedno pokušavala da se odmaknem. Svaki put kada bih probala ugrizao bi me za usnu i jače približio sebi.
Kada sam uhvatila odličnu priliku odgurnula sam ga. Samo je stajao šmekerski smejajući se. Rukom je obrisao usnu, dok sam ja samo stajala rukom prislonjena za srce. Jedva sam stizala do daha, a srce mi je bilo previše uzbudjeno. Aleksa mi se opet približio samo ovog puta naslonjen rukama na zid. Njegova vilica se blago sjajila u tom polumraku. Opet sam osećala njegovu toplinu, srce koje se taman smirilo počelo je ponovo da ludi. Njegova glava se nalazila pod mojim vratom pravio mi je sitne poljupce na vratu. Svaki je imao specijalan osećaj koji bi mi stvarao strujanje kroz stomak. Zadnji od tih bio je toliko jak da sam vrisnula...

...

-Samo odjednom sam osetila jak bol i ubrzo sam se našla na podu. Cela kičma me i guza me je bolela. Jaoj.
Dotakla sam vrat na kojem se polako gubio osećaj od malopre. Kako je moguće da sam sanjala? Činilo se tako realno! Srce mi idalje lupa, a i oznojila sam se. Čim sam se malo smirila shvatila sam da je Petra bila sve vreme u sobi, i da je sedela na krevetu.

J: Otkud ti?
P: Haha samo sam čekala da skontaš da sam ovde. Budim te već pola sata, i na kraju padneš naglo na pod. Šta si to sanjala.
J: Surfovanje.
P: Surfovanje?
J: Da. Bila sam na dasci i srušila sam se.
P: Oke...? U svakom slučaju spremi se od danas počinju igre izmedju dve škole.
J: Okk.
-Petra je izašla iz sobe i konačno sam bila sama. Naravno da joj neću reći da sam sanjala kako se... LJuBiM sa Aleksom. Jaoj Bože.
-Rukama sam prekrila lice koje sam osećala da se jako unervozilo. Mislim Aleksa iz sna je bio prezgodan, i previše...pohlepan? Ovaj ovde je ne znam čudan. Ahh ovo je preteško za mene...

-Otišla sam da se obučem. Uzela sam naravno uniformu školsku a kosu sam svezala u rep.

...

Napolju je bilo jako bučno i umalo se nisam na sve saplela. Kada sam konačno uspela da nadjem Darka u onoj buci pozdravila sam se sa njim, i sela na klupu.

J: I šta radimo ovde?
D: Čekamo da počne turnir.
J: Bla bla dosadno je. Mogu da idem?
D: Kao član Tevetsa trebaš da ostaneš. Inače ti to dodje kao da si izdala školu.
J: Ali dosadno je. Nisam je izdala, samo sam prošetala.
D: Šhhh... upravo počinje.
-Svi su ustali i pozdravili direktore dvoju škola.

"Kao i svake godine. Počinjemo novo-godišnju tradicionalnu igru izmedju dvoje škola. Tevets!
-Svi iz Tevetsa su aplaudirali, dok su iz Bordus škole svi negodovali. Samo se čulo "Uuu, dole Tevets!"
-Direkorka je izgledala malo iziritirano time, dok se direktor Bordus škole blago osmehnuo.
"Kao i Bordus škola!"-uzviknula je direkorka i svi djaci iz Bordusa su uzvikivali a Tevets negodovali. Bahahha kako zabavna atmosfera. Ipak nije loše.

"Ova godina će kao i svaka druga da se odigra sa 3 igre koja će da odredi pobednika škole. Kao i završni ples. I sutradan posle plesa ispratićemo učenike Bordus škole. Nadam se da će biti zabavno kao i svake godine! Prva igra počinje za dva sata!"-svi su aplaudirali i bili srećni. Mada se osećala i tenzija medju njima. Ahhah biće zabavno.

J: I Darko šta se radi u prvoj igri?
D: Hmm ne znam uvek menjaju igre kao i pravila. Prošle godine je bio u prvoj igri, akvarijum sa ajkulama i ti si trebao da nadješ skriveni blago.
J: Bahaha zamisli da su bile prave ajkule i nekog pojedu!
D: Pa i bile su prave.
-Moja faca se u trenutku uozbiljila. Jel se on šali sa mnom?
J: Uff biću lep posmatrač. Idem da molim ženu iz kantine za doručak, nisam još jela a preskočima sam doručak spavajući.
D: Važi vidimo se kasnije.
J: Ćao.

...

J: Hvala ti tetka Stano!
S: Važi Staškić, samo ti meni jedi.
-Uzela sam tanjir i samo počela da jedem. Obožavala sam tetku Stanu ona mi je davala da jedem. Mislim nije mi prava tetka ali je dobro za šlihtanje, a i žena je pre-draga bilo bi divno da mi jeste tetka. Primetila sam da nisam videla Aleksu.
-Zamišljeno sam uzela čokoladno mleko i polako ga guckala. Pitam se gde je Aleksa?

Aleksa POV.

-Zašto u ovim prokletim knjigama ne piše ništa!
-Rukom sam bacio te srušio sve knjige sa police.
-Već dva dana tražim to nema niti jedne reči o tome.

B: Aleksa gospodine trebalo bi da odmorite malo.
J: Ne mogu sada.
B: Šta mislite da pojedete nešto brinem se za vas.
J: Rekao sam ne!
-Batler je samo izašao iz sobe. Kakva dosada, ako nešto kažem trebaju da poslušaju.
Pogledao sam telefon i videl poruku od Lazara da su igre počele...super. Trebam da krenem uskoro nazad.
-Odjednom neko je ponovo ušao u sobu, taman kada sam hteo da se proderem da me ostave na miru video sam tatu.

T: Čemu tolika nervoza?
J: Ne mogu da nadjem nešto...
T: O čemu je reč?
J: Znaku.
-Ispričao sam sve o Stašinom znaku na vratu i kako nigde ne mogu da ga pronadjem. Niti išta što bi mi dalo neki predznak.
T: Pogledaj ovu knjigu. Ako u njoj ne piše, neće pisati nigde više.
-Tata je ustao i otišao, ubrzo se vratio sa nekom jako starom knjigom u ruci. Koja je bila ukrašena dijamantima.
J: Hvala tata.
T: Samo požuri u školu igre počinju mi ćemo doći za par dana, na zabavu.
J: Naravno.
-Tata je otišao a ja sam ostao sam sa knjigom. Pretražio sam u sadržaju i pronašao "Okrugao znak" na 189str. Otvorio sam knjigu na strani 189. Ali me je ubrzo negativno iznenadjenje našlo. Stranice su falile...

————————————————————————

-❤️🧡💛💚💙💜🖤🤍🤎❣️💕💞💗💗💖