Tevets

38.deo

"Kao i svake godine, održaće se tri igre koje..."-direktorka je smarala. I nije nam dala da jedemo. Kakva stoka.

J: Želimm da jedem.
V: Stišaj se malo, čuće te.
J: Nek me čuje gladna sam.

"Khmk...dobro onda, pošto vidim da su neki nervozni..."-prostreljala me pravo pogledom. Bravo Staša!

-"...krenite da jedete"-juhuhu. Hvala Bogu.

-Hrana mi je nekako bila ukusnija nego ranije. Tačno zbog onolikog stresa od jutros, osedeću.

V: Eno ga Aleksa.

-Kada je to rekla počela sam da se gušim krastavcem koji sam upravo stavila usta, na svu sreću je bilo na kratko da niko nije primetio.

V: Eh, ta ljubav. Ipak sad kad razmislim bolje ti sa Aleksom. Mislim jeste lep al nije to-to kao vas dvoje.
J: Uopšte nije lep.
-Violeta me je polako udarala ledjima.
V: De-de ne brini neću se zaljubiti u njega. Nisam takva da kradem momke drugaricama. Mislim ukrala bih da je neka kurva. Ili na primer da se nismo zgotivile i da sam mislila da si kretenka, onda bi ti prosula žabe na glavu.
J:...ti mene plašiš.
-Rekla sam mrtvo ozbiljno na šta smo počele da se smejemo.

V: Nego, zanima me. Zar nisi imala kao mala neke specijalne snove, koji su ti ostavili utisak? 
J: Jok. Sve prošlo i otišlo. Sećam se samo jednog gde padam sa litice bashhshs imala sam traume danima.
V: Bilo šta ovako?
J: Ne, ne sećam se.
-Nastavila sam da jedem, ali Violeta je baš izgledala zbunjeno i zabrinuto. Verovatno se plaši da joj neću pojesti sve kolače, ali ako nastavi ovako da gleda a da ne jede onda ću joj stvarno i pojesti.

...

J: AHH ovo je bilo preukusno. Zar ne.
V: Aham....
J: Šta je sa tobom?
V: Vidimo se kasnije moram da obavim nešto, doćiću u tvoju sobu kasnije.
J: Oki doki.
-Violeta je otišla iako nisam imala pojma gde. Samo sam nastavila do svoje sobe da odmorim...od lenčarenja naravno.

Violeta POV.

J: Aleksa molim te otvori. Ne pokušavam ništa ovog puta.
-Drala sam se i lupala na njegova vrata. Na kraju mi je otvorio Lazar koji je izgledao kao da je spavao sve vreme.

L: Šta hoćeš?
J: Gde je Aleksa?
L: Idalje ti nije dosta? Mislio sam da ti je dovoljno bilo od prošlog puta.
J: Ne radi se o tome, važno je. Gde je?
L: Na skupu.
J: Zašto i ti nisi tamo onda?
L: Šhh...ako ko pita ja sam bolestan.
J: Baš me briga reci mu da mi se javi čim dodje.
-Rekla sam te otišla. Ako je tačno to što Staša priča, onda...to nije ni malo dobro. Retkost je da možeš da zaboraviš to...mislim kakva retkost ne moguće je!

Staša POV.

-Pogodite šta sam ponela od kuće! Onaj čudni dnevnik. Hihi nisam stigla da ga pročitam do kraja, tako da rekoh sada ću.

-Dragi dnevniče upravo je ona čudna teta došla na brod gde smo mama i ja. Ovoga puta mama nije bila živčana toliko kao prošli put. Ali mama mi neda da se igram napolju, na brodu. Tako da sam odlučila da ti pišem...upss teta me upravo traži hoće nešto da mi da. Hheehe

Pišem ti kasnije tvoja Staša❤️

-Aww uvek zaboravim kako sam ja bila zlatni dete. Mada idalje mi nisu jesne neke stvari.

Pokušala sam da nastavim da čitam dalje ali umor me je savladao.

-Jutro-

-Ahh zaspala sam na podu ponovo. Rekla sam te sklonila zalepljeno parče papira sa face, i prašinu sa sebe.
Kakav sam ja ponekad genijalac. Divim se samoj sebi.
-Pogledala sam kroz prozor i videla oblak.
Sva sam se u trenutku naježila na samu pomisao kako je hladno napolju. Obukla sam uniformu i ćebe i obmotala sam se kao da sam rol-viršla. I sišla dole.
Kako sam se spuštala niz stepenice čula se sve veća i veća buka. Sve dok mi dve ogrovne ptičurine nisu prošle pored glave da sam se ja saplelal i pala u neke metalne kaveze.

J: AUĆ!
-Aaa sve me je bolelo ostaće mi modrica.
J: KOJA MAJMUNČINA PUŠTA PTIČURINE U ŠKOLU?!
-Kada sam malo bolje pogledala videla sam celu školu na okupu. Divno opet se ja ističem.
-Ustala sam sa tih kaveza i šapajući otišla. Sve me boli. Znala sam da nisam trebala da idem u školu danas. Nikada ne valja ići u školu previše je bolno. I šta će onim divljacima kavezi sa ptičutinama?

"Jel te jako boli?"-rekao je Aleksa kada je seo pored mene na klupu. Šta će on ovde? 

J: Ne, sve je uredu. Ne boli me ništa samo na trenutak.
-Ne želim da se on brine za moju jadnu bol po celom telu. Mislim glupo je, šta sad on izvodi u poslednjih nedelju dana.
A: Dobro, ako te ne boli idi na nastavu. Počinje za 5min.
J: Pa i tebi počinje.
A: Nemam prvi čas.
J: Pa svejedno, idi.
A: Zašto? Jel te boli negde?
J: Ne.
A: Pa koji je problem?
J: Nema problema.
-Rekla sam te kada sam ustajala noge su me izdale i pala sam. Opet. Jaoj mislim da me noge ne bole toliko kao kičma.
Aleksa je odmah ustao da mi pomogne, na šta sam ga zaustavila.
J: HAHAH prankkk. Šalim se nisam stvarno pala.
-Mislim to mi je jedino palo u trenutku na pamet, da me Aleksa ostavi. Mada nije uspeli nosio me u naručju sve do sobe medicinske sestre,i stavio me je na krevet.

J: Ada rekoh ti, nijee mi ništa.
A: Kako da ne. Ne bi otišla do medicinske sestre i pustila bi da ti bude gore.
J: Emmm...možda.
-Kada je medicinska sestra došla odmah je uzela neke kreme i zavoje. Uuu pa to je Mirela od prošlog puta. Haha baš mi je nedostajala.

M: Aleksa drži ovo, namaži joj. I stavi zavoje na modrice ili ako ima rane imaš flastera u fioci. Ja moram da idem, neko dete povraća.
-Rekla je te istrčala iz sobe. Šta je ovo ipak mi nije nedostajala. Opet daje Aleksi da se brine za mene!

-Aleksa nije ni reč rekao. Samo mi je skinuo cipele i počeo mazati kreme. Imam sreće pa sam u suknji do kolena, to im je inače "zimska uniforma" bitno da su dečaci u udobnim farmerkama.

"Ajjj, malo lakše!"-rekla sam kada mi je mackao kremu.

A: Jel te boli?
J: Ne. Hladno je.
...

A: Uredu sada skini majicu.
J: Ne pada mi na pamet.
-Aleksa je samo prevrnuo očima i dao mi znak da bolje da požurim.
J: Dobro okreni se prvo.
-Okrenuo se i ja sam skinula majicu i prebacila je preko sebe.
J: Dobro možeš sada.
-Aleksa se odmah okrenuo i počeo da maže.
J: Ufff malo lakše boli too.
A: Normalno da boli kada si pala na kičmu.
-Iako je to rekao krenuo je polako da maže i da ne pritiska toliko kao pre.
J: Nisam ja kriva nego oni idioti što puštaju ptičurine u hodniku. Šta će im to uopšte?
A: Trebaće kao igre koje počinju od sledeće nedelje.
J: Kakve igre?
A: Takmičenje izmedju dvoje škola.
J: Aaaa kull.
-Aleksa je odjednom zastao sa mackanjem na šta sam mislila da je gotovo.
A: Odakle ti ovaj znak ovde?
J: Koji znak?

________________________________

🙃🙃🙃🙃🙃🙃🙃🙃🙃🙃🙃🙃🙃🙃🙃

Znam da me mrzite trenutno bahahshshshhsh.

Ali ja vas jako volim 🤗