Tevets

61.deo

J: Hajde Milane ne duri se više!
M: Ne durim se!
-Rekao je smuždeno okrenut ledjima i prekrštenih ruku.
J: MA JOK. Moja baba se duri. Hajdee. Nemoj tako svašta se izdešavalo i...
M: I samo si mesec dana zaboravila da mi kažeš da si tu...
J: Izvini sve ono sa tatom, baš me je dotuklo...
-Rekla sam sada sa tugom u glasu.
M: Šta se desilo?
J: Tata je u komi i ne znamo kada će se probuditi.
-Rekla sam još tužnije i Milan je ustao i zagrlio me. Znao je koliko mi je ovo teško palo, posebno kada imaš samo jednog roditelja...
Htela sam da plačem tako jako, ali sam se suzdržavala što sam više mogla. Jer sam htela da ostanem jaka za tatu. Iako mi je uz dana u dan sve manja nada.

...

Posle celog dana blejanja sa Milanom otišla sam kući. I bilo je baš tiho, izgleda da se Filip nije vratio još uvek sa posla. Pošto je zauzeo tatinu firmi dok je ma lečenju velo je zauzet u poslednje vreme. Kaže da ima dosta papirologije i da se idalje uči poslu.
Ispada kao da sam ja jedina neradnica ovde e pa nije pošteno, ja ću...ja ću!
Da ne znam šta uradim...

Osećam se baš nesposobno dok je Filip na fakultetu i plus ide na posao šta ja radim. Sedim kući i žalim se kako sam nesposobna.
E pa nije fora pokušaću da nadjem posao!

...

"Kako to mislite ne primate maloletnike kao radnike."-rekla sam smoreno ispred šefa jedne male prodavnice.

-Lepo ne primamo decu.
~Ali umem, da...
-Napolje!
-Poslušala sam ga i izašla ovo je bio već sedamnaesti put da me odbijaju, te im ne treba radnika, te nemam iskustva te...mislim iskreno šta će mi iskustvo za prodaju sladoleda. Nisam budala da ne znam da stavim kugle na kornet i prodam ljudima...pff strašno idem kući.

Čim sam legla u krevet zaspala sam i probudila sam se odmah narednog jutra.

Čim sam ustala jako sam zevnula i ustala. Imam osećaj da su čule komšije kuće pored koliko sam glasno zevnula.
Čim sam ušla u dnevnu sobu videla sam papir koji ie ostavio Filip.

"Ej Staša došao sam kući dok si spavala, ali nešto je iskrslo pa sam morao da odem isto dok si spavala, ostavio sam ti na stolu para ako ti bude trebalo za hranu ili nešto. I idemo sutra da posetimo tatu, da znaš da ništa za sutra ne planiraš.

Filip

Okej, ovo je bilo neočekivano. Bukvalno ga nisam videla dva dana. Nedostaje mi..zašto se meni ovo dešava.

-Sela sam na kauč okupljena svojim mislila i počela sam da plačem. Prvi put do sada. Bila sam jako tužna, potištena. I najdraže osobe u mom životu su mi nedostajale. Imala sam osećaj kao da se razdvajam od svih.
Kuća se više nije osećala toplom i dobrodošlom, sada je bila kao siva, mračna, hladna tamnica, iz koje je nemoguće pobeći.

Kada sam plakala, nisam ni primetila Flekicu koji me je lizao, sve dok me nije griznuo.

J: Auć.
-Rekla sam smejući se. I brisajući suze.
J: Izvini Fleko.
-Rekla sam te sam ga pomazila po glavi.
J: Ali nisam raspoložena. Sigurno si gladan hajde da ti dam da jedeš nešto.
-Polako sam ga sklonila sa sebe i čulo se cviljenje.
J: Pa šta je sada?
-Pitala sam ga ali je on samo skočio na mene i počeo da se mazi okolo.
J: Joj bebaa.
-Počela sam da ga mazim i da se smejem. Popravio mi je mnogo raspoloženje.

Lazar POV.

-Sedeo sam na kauču u dnevnoj i uživao u luksuzu kuće. Ah glupa škola ovo je lepše.

X: Gospodine, Aleksa i Kristijan su stigli.
J: Dobro.
-Njih dvojica su ušli i oboje su seli. I Kristijan mi je odmah dao znak očima da nešto nije u redu sa Aleksom.
J: Pa šta ima?
-Pogledao sam Aleksu koji je izgledao vrlo nadureno.
A Kristijan mi je samo dao znak da ne zna ništa.
J: Pa što si tako u lošem raspoloženju?
A: Pusti me.
J: Dobro je, znaš da pričaš taman sam se prepao da ti je maca pojela jezik. Pa šta se desilo?
-Aleksa je samo prevrnuo očima i okrenuo se.
K: Ozbiljno Aleksa šta ti je?
A: Ne znam.
J: Oh PMS, jel?
-Kristijan i ja smo počeli da se smejemo dok je Aleksa gledao na koji način da me ubije.
A: Jako, jako smešno.
J: Ozbiljno šta ti je?
A: Ne znam, imam loš osećaj.
J: Jaoj nemoj mi ti tvojih loših osećaja zadnji put kad je to blo polomio si nam televizor u sobi jer je Staša otišla. A nisi je ni uspeo pitati čak ni za broj telefona.
-Aleksa me je samo prostreljao pogledom. I ustao i krenuo da izadje iz sobe.
K: Gde ćeš sada?
A: Da prošetam.
-Izašao je iz sobe a Kristijan i ja smo se samo pogledali i počeli da se smejem.

————————————————————————