Tevets

23.deo

~Isti dan~

-Staša POV.

J: Hi-hi daj mi!
D: Pazi vruća je.
J: Ma da-da opušteno...
-Rekla sam te sam uzela tek ispečenu palačinku.

"Da ti znaš Davide koliko Staša i ja tebe volimo."-rekao je Milan stavljajući jednu ruku na njegovo rame, dok je drugom rukom on grabio svoju palačinku od prodavačice.

"Tacno."-rekla sam jer sam opekla jezik na palačinci. Ko bi rekao i da je nutela vrela! Mislima sam da će plazma da ohladi sve u palačinci...pff.

D: Rekao sam ti da jedeš polako.
J: Lema zeze.
M: HAHA šta reče?
J: Ljedi govna.

D: Dajte mi i jedan sok, hladan.

M: Čekaj, čekaj vidii.

-Rekao je te zagrizao palačinku, te skakao kao majmun, što mu i pristaje.

M: Vidlji i ja sam se opekao.
-Pokazao mu je jezik na šta je David je samo prevrnuo očima i rekao prodavačici "Dva soka".

J: Hihi, kako mi imamo dobrog druga. 
M: Da, sada bi mi morali da trošimo pare hehe.
J: Idemo sutra da se nakupujemo slatkiša i idemo da probamo da dobijemo dijabetes.
M: Bahahaha okee.

-Utom sam pogledala telefon, i nisam videla nijednu poruku od Dragana. Kako je moguće, pa gde je on? Pisala sam mu još pre sat vremena. Pitala sam ga gde je, kako bih ga iznenadila.

D: A sada Staša, ispričaj nam kako ti je u školi.
J: U njoj su svi vampiri.
-Stvarno ste mislili da ću da lažem? Kako ne, bhahaha.
M: Haha ja sam mislio da si ti tamo najveći vampir, čim ne spavaš celu noć i meni šalješ mimove.
J: Mrtva sam ozbiljna, stvarno su vampiri.
M: A ja pao sa kruške, nego reci ima li neka lepa devojka da podjem i ja sa tobom?
J: Ma kakva bre devojka sve su zauzete.
M: Baha znači devojke nisu vampiri, dobro je da znam da me ne pojedu.
-Nerviralo me to što je sarkastičan, a ja mrtva ozbiljna. Nervira me što mi ne veruje, ali to je sasvim normlano ko bi poverovao u tako neku babsku priču. I sad kad smo već kod toga da li su devojke isto vampiri? Mislim jel imaju one srodnu dušu čoveka ili vampira? Nahh pitaću kasnije nekog...ček nemam ničiji broj! Kako nikad nisam tražila? Nah o tome ćemo za dve nedelje, trebam da stavim podsetnik, jer ću da zaboravim posle 2min.

J: E pa društvo odoh vam ja.
D: Kuda ćeš?
M: Daj brate tu si 20min posle tri meseca, sedi još malo.
J: Aww znala sam da sam vam nedostajala, ali tata dolazi kući za pola sata a želim da se sakrijem i kažem "Iznenadjenje!" Tako da se vidimo sutra! Pozzić.
-Rekla sam te im poslala poljupce u vazduhu i otišla. Bahaha bila je palačinka jako lepa.

—Kasnije—

-Krijem se kao budala u kutiji na sred sobe.

F: Nećeš valjda da ga čekaš u tome.
J: Ćerka jedinica mu je došla posle tri mesec kući naravno da ću ga čekati u kutiji.
-Rekla sam iz kutije koja je bila jako mračna samo se videla blaga linija svetlosti u njoj.
F: Ne Flekice ne piški tu!
J: Nije se valjda popiškio na moju kutiju?!
F: Misliš na njegovu.
J: Upss, nema veze Flekice vratiću ti je posle kad tata dodje. Samo mi reci jese popiškio ili nije.
F: Umm...nije, ali sada jeste.

"Jaoj, Filipe ubiću te! Što si mu dao da se popiški na kutiju!"-rekla sam iskakajući iz kutije, i usput se kutija prevrnula tako da sam završila kao proliveni kaktus.

"Šta radite to?"-rekao je tata koji je baš u trenutku kada se kutija prevrnula ušao u kuću.

"Iznenadjenje!"-rekla sam dok sam pokušavala ovako smotana da ustanem iz kutije. Ah sve me kosti bole i faca.
Odjednom me je Flekica počeo lizati.

J: A Flekice prekini, golica.
-Rekla sam polako ga sklanjajući. Jeste sladak i sve to, ali baš potrefi pravi trenutak. Sve je dobro dok ne skonta da je kutija pukla bahaha, toliko o mom obećanju.

-Polako sam ustala i otišla zagrlila tatu, koji je više bio zbunjen o tome što sam izašla iz kutije kao crv, nego što sam došla.

J: I tata gde si bio? Znaš li koliko je bilo teško čučati u kartonskoj kutiji?
F: Posebno kada si ovoliko debeo kao Staša.
-Samo sam ga udarila u rame na šta se on nakezio. Pff- koja nekultura ko ga nauči da se ponaša tako!

T: Bio sam na poslu. Hajde idemo u restoran da proslavimo što si se vratila.
F: A da sam ja otišao na tri meseca plakali bi što sam se vratio.
J: Bahaha prednost ćerke jedinice.
F: Nisi jedinica. :P
J: ...biću uskoro.
-Rekla sam na šta sam napravila zlu facu. Ali Filipova faca na to je bila urnebesna. Bahaha izgledao je kao napušteno mače kojem su rekli da je ružan bahahaha.

T: Hajde idite presvucite se vodim vas u restoran.
F: I bolje požuri dok je još lepo raspoložen.
J: To reci sebi lepotice!
-Samo se nasmejao te otišao u sobu kao i ja u svoju. Hihi kako volim kada je tata otvoren i lepo raspoložen za restorane.

————————————————————————

-Ovaj deo pišem još od pola šest ujutru, bahaha i sada ga završavam na času. Baš sam vredna babahhaa.

•Like
•Comment
•Follow

And love from me ❤️💗💞💕💕.