Tevets

22.deo

Staša POV.

-"Hajde mala ustaj, za 20min stižemo u grad!"-rekao mi je šofer.

Ah, ladno je 8 ujutru, da li ste znali da ako hoću da idem u Beograd da moram da ustanem u 6 ujutru. Da ni ja nisam znala pfffft. Ako išta bar mi treba 2h do grada.

-Stigli smo kod moje kuće gde je me vozač ostavio, mislim više isterao...seljačina. Ccc...ako išta bar mi je škola iznajmila vozača da me odbaci... ako išta barem i ovo obećanje da ispune.

-Uzela sam kofer i polako se popela. A Stašino polako izgleda da sam sve živo izudarala dok sam prolazila...što bi se reklo da mirnije ne može.
Polako sam otvorila vrata koja na svu sreću nisu bila zaključana i prodrala se "Pogodite ko se vratioooo!".

...

...

-Ladno niko nije kod kuće!

Taman kada sam htela da ispljuvam svu trojicu, mali Flekica je izašao iz sobe. I jesam rekla mali? Mislim sada veliki!

J: Jao Flekice pa kad pre udje u tinejdžerske dane? Nije me bilo samo 3 meseca.

-Stvarno žalosno, i moja mala beba je porasla.

"Staša?"-okrenula sam se i videla Filipa, kako nosi hleb i... ČOKOLADNO MLEKO.

J: Kako se usudješ da piješ čokoladno mleko bez mene??!

F: Odkud ti?
J: E pa ja došla. Što, zar ti smetam?
F: Ne, naravno.
J: Ja sam gladna ajde mi napravi nešto da jedem, put je bio veoma dug.
F: Ipak mi smetaš, ajde ćao!
J: Nemojj da si zao, mladja seka ti je došla u posetu, gladna a ti nećeš da joj napraviš da jede! Kako možeš!
F: Pre si došla da mi obrstiš sve iz frižidera nego meni u posetu.
J: Nee to je samo usput. A i gde je tata?
F: Na poslu.
J: Pfff, bezveze njega ću da iznenadim onda večeras. Hajde mi daj hiljadu dinara pa ću napolju da jedem.
F: Tu si pet minuta i već mi tražiš pare?
J: Molimm te!!!
-Prislonila sam Flekicu uz sebe i napravila klasičan Stašin "puppy face" babahha.
F: Drži.
J: Jejjj, bato volim te!
-Rekla sam te ga zagrlila. Hehe kako je lepo imati divnog brata.

J: Idem da se presvučem pa ću ići.
F: A da mi ispričaš o školi.
J: Ispričaću kasnije kad i tata dodje mrsko mi pričat po dva puta.
-Rekla sam te otišla u svoju sobu i zatvorila vrata. Hehe dome slatki dome!

-Otvorila sam ormar te samo što mi neko zmijurina nije izašla! Kako je ovoliko rasturen? Znam da je sve bilo složeno pre nego što sam otišla. Sve sam polako izvadila!

>Šta se u stvari desilo<

Staša: AAH šta sve da ponesem?!
-Govorila je vadeći sve iz ormara i bacajući na pod.
Staša: Ovo da-ovo ne. Ovo hmm...možda.
-Svaku majicu što je uzela u ruke je zafrljačila na drugi kraj sobe.

-Kada je završila sa biranjem. Počela je da skače po koferu kako bi ga uspela zatvoriti.

"Jadan kofer."-svi su pomislili kada su je videli kako ga muči.

-Kada je završila pakovanje pomislila je "Koja će budala sve ovo da nasloži i vrati nazad?"

"Nahh"-uzviknula je i sve stvari samo umotala kao kugle i strpala u ormar, i zatvorila vrata.