Tevets

50.deo

Sedela sam na stolici sva zamotana u ćebe.

P: Skini to.
-Rekla je Petra smoreno.
J: Neću.
-Pogledala sam malo sa strane i primetila sam Aleksu kako priča sa Andreom i dorektorkom.
     Izgledao je tako lepo. Šteta pa je bezobrazan. I ne kulturan, iskreno drago mi je što sam ga odbila...bar mislim da mi je drago.
U tom momentu Aleksin i moj pogled su se sreli i dao mi je onaj njegov uobičajeni šmekerski osmeh, te sam ja iste sekunde skrenula pogled.
Šta ako me je video da zurim! Pogledala bih opet ali onda će biti siguran da sam zurila. BLA BLA ignorišem-ignorišem.

V: Petra zašto je ona u ćebetu?
-Rekla je Violeta i sela na praznu stolicu.
P: Zato što voli da glumi pamet kada joj nešto lepo stoji.
J: Haljina mi užasno stoji.
V: Mogu da vidim?
J: Ako ti vidiš neko drugi će da vidi.
V: Daj koga boli uvo odmah ćeš da vratiš nazad. A i šta ima veze nisi gola.
J: Dobro ali ako mi se neko bude smejao ima da mi platiš za to!
V: Da-da važi.

Ono što Staša nije znala je da u trenutku kada je ustajala da je Violeta dala tajni znak Petri da se pripremi.

-Ustala sam i skinula sam ćebe i ostavila ga na mojoj stolici. Imala sam tamno plavu haljinu. Sa sredine je imala kaiš koji je bio malo tamnijr boje. Od kaiša ka gore su bile sitne zvezdice svuda po njemu, a ispod malo rašireno ali za nijansu svetlije.

V: Šta jedeš ti govna? HALJINA TI JE VRH!
J: Ne mogu sramota me je...
P: Pa više neće biti...
-Petra je uzela moje ćebe i otišla u gužvu.
J: PETRA! Vrati mi ćebe!
V: Pusti ćebe haljina ti je prelepa. Još taman imaš plave oči ide ti uz to.
J: Neću glupo se osećam u njoj.
-Otišla sam za Petrom ostavljajući Violetu samu. Stvarno mi je potrebno ćebe.

      Trčala sam i gurkala sve ljude redom ne bi li pronašla Petru. Kako je moguće da je ne mogu pronaći. Mislim zanemraićemo činjenicu da je sala velika kao pet olimpijskih bazena i da su u njoj učenici iz dve različite škole. 
        Kako sam bila nepažljiva tako sam se slučajno skucala u jednog lika i umalo pala ali me je uhvatio.

M: Staša! Tražim te celo veče drago mi je da sam te pronašao.
-Bio je to Mateja. Na sebi je imao belu košulju i plavi sako. I malo nalickanu frizuru.
J: O zdravo Mateja. Dugo se nismo videli. Da i ja sam tebe tražila...
-Nije kao da me je Petra nagovorila da sedim i da ne odem kod tebe jer ko će te tražit.
J: ...ali u ovolikoj gužvi teško je naći nekoga.
M: Da potpuno razumem. Inače izgledaš prelepo večeras.
J: Haha hvala ti. I ti isto.
-Molim te izgledam prelepo svaki dan! A za ovo drugo inače govorim iz kulture ali nije mu loše stajala, čak više izgledao je mišićavo tako.
M: Hoćeš li nešto da popiješ jesi li gladna?
J: Nisam ali hvala ti na brizi.

   -Awww kako je Mateja divan. Nije kao neki dotični koji te iznervira i koji ne zna da se ponaša fino pred devojkom. Mislim daj da mi je priznao da mu se svidjam bilo bi lakše...ovako je čudno.

U tom trnutku glava me je naglo zabolela, i osećala sam sd kao da ne mogu da dišem.

M: Staša jesi u recu?
J: Ne baš... mislim da mi je loše od ovoliko zagušljivog prostora.
-Rekla sam te usput se držala za glavu.
M: Hajde idemo malo na terasu da udahneš svežeg vazduha.

Mateja je uhvatio Stašu za ruku i polako su krenuli ka terasi.
     Čim su izašli osetila se velika razlika u poredjenju sa unutrašnjom i spoljašnjom atmosferom. Vazduh je odjednom bio svež i hladan. I odjednom nije bila bude, jedino što se čulo bilo je blago šuštanje drveća kada vetar svojom jačinom trese granje lišća.

M: Jel ti je sada bolje?
J: Malo.
-Udahnula sam duboko kako bi više svežeg vazduha napunilo moja pluća.
     Eh,ovo mi je trebalo.
M: Doneću ti čašu vode pričekaj me ovde.
J: U redu.

-Kada je Mateja otišao odjednom mi je bilo baš dosadno. Bila sam sama i bilo je pretiho. Čula se samo blaga muzika ali jedva. Biko je mirno i tiho.
    Ustala sam sa stolice i nagla sam se na terasu da jelte vidim šta ima.
      Vetar je nosio moju kosu koju je Petra pravila dva sata. Znam da će da me ubije kad me vidi raščerupanu, ali mi svežina prija.

Odjednom primetila sam nečiju senku kako prelazi pokraj drveta, ali nisam videla nikog. Na trenutak sam pomislila da sam ja, ali senka je imala kratku kosu.
    Malo je reći da sam se uspaničila. Mislim kada kao Staša gledaš horor filmove drugačije gledaš na svet. Na primer sada bi trebao neko da mi iskoči i da me ubije, jer sam sama.
Gde je više onaj glupi Mateja. Plašim se...

Taman kada sam čula da je nešto šušnulo u žbunje potrala sam ka vratima i sudarila se.

A: Polako,možeš da se sapleteš.
-Umm...šta će Aleksa ovde?
J: Koga briga moj život je ugrožen.
A: Zašto?
J: Dole u žbunju je duh ili demon i sada...čekaj malo odkud da znam da ti nisi ubica!
A: Ubica?
J: Ili da si zaposednut od strane demona...a jaoj.
-Upravo mi je prošla činjenica kroz glavu da je on vampir. A vampiri u filmovima piju krv. Što znači da je on došao da pije moju.

"Šu-šu od mene!"-rekla sam te se primakla ogradi od terase.

"Šta je sad?"-rekao je Aleksa i krenuo da mi se primakne.

"Neee približavaj mi se."-rekla sam te čučnula i jednom rukom držala vrat.

A: Daj Staša...
S: Nemoj ti meni "Daj Staša!" šu-šu od mene. Još uvek sam mlada i lepa da budem mrtva.
A: Mlada jesi, ali lepa....
S: Ubiću te! Hoćeš da kažeš da nisam lepa?
A: Da, nisi lepa.
-Okej ovo je bio direktan udarac. PFF o ovome vam pričam, bezobrazan je i nekulturan.
J: Jedi govna! Ako nisam lepa što si me onda poljubio.
A: Pa i ti si mene.
-Rekao je sa smeškom na faci.
J: To je zato što ne bi prestao da bacaš loptice svugde gde ne treba. I još si me iznervirao. Tako da se to ne računa.
A: Ma nije moguće.
J: Moguće je! I vidiš jesam lepa. A i da nisam lepa što bi onda Mateja pristao da ide sa mnom. A i da nisam lepa zašto bi ti mene pozvao. Ufufuf.
A: Dobro jesi lepa. Jel ti sad lakše.
-Rekao je sa smeškom na licu i čučnuo je pored mene.
A:  A sad mi reci šta izvodiš.
J: Nije te brigaaa.
A: Brigaa me.
-Rekao je te izimitirao mene. PFFF ja nemam tako pislav glas.
J: A i šta si došao ovde idi kod svoje Andree. Sigurno pati za tobom.
A: Jeste sigurno pati. A i normalnija je za razliku od tebe.
-Rekao je klimajući glavom, dok sam ja imala nevericu u faci. Kakav kreten.
    Aleksa me je pogledao i počeo je da se smeje.
A: Šalim se.
J: Eh toliko o mom prvom utisku da si možda gotivan. Ipak si idiot.
A: Hajde, prehladićeš se na podu.
-Pružio mi je ruku ali sam ga odbila i sama sam ustala.
J: Nisam nesposobna. A i da slučajno ne dotakneš ružne i čudne osobe.
-Aleksa me je uhvatio za ruku i povukao ka njemu.
A: Staša šalio sam se.
J: I ja sam se šalila da si idiot pa to stvarno mislim.
-Hehe šta misli on da ću da mu popustim. Pazii molim te heehe nek ga jede krivica do kraja života.
    U tom trenutku je Mateja došao sa čašom vode. Iskreno bilo mu je i vreme da se pojavi.

M: Izvinite što prekidam.
-Aleksa ga je iznervirano pogledao dok sam se ja nasmejala, i sklonila se od Alekse.
J: Ništa ne prekidaš.
-Uzela sam čašu vode i popila sam vodu.
J: Hoćemo li unutra?
-Rekla sam Mateji te ga namerno uhvatila pod ruku i ušla sa njim. Hheehe već vidim Aleksinu pobesnelu facu.
   Pre nego što smo ušli okrenula sam se prema Aleksi i naplazila sam mu se. Hihi...

—————-_________________________

-Ouki pisanje nije išlo pa sam promenila platformu. Saznala sam da imam više inspiracije kada pišem u beleškama. 😹

Lovee yaa'