Tevets

65.deo

"Jaojj, dobro je čemu sada drama?"-rekla sam po stoti put večeras tati i Filipu.

F: A da ostaneš? Možeš i ovde da završiš srednju.
J: Ma jelte molim vas. Prošle godine "Ideš i krajna tačka."
-Rekla sam izimitirajući tatin duboki glas.
J: "To je odlično za tebe."
T: Dobro, dobro shvatio sam. Moja greška, ali...
J: Ma nema veze, ko da je bitno. A i škola nije toliko loša. Imamo čak i bazen.
-Umalo da zaboravim stvar da je tata bio hipnotisan kada su ga naterali da me pusti u školu...i zamalo da zaboravim da su mi oni isto neprijatelji koliko god se pravili fini.

J: AHH ladno se nisam spakovala. A polazim sutra!
F: Hoćeš da ti pomognem?
J: Nema meni pomoći, ako ti to nešto znači.
-Rekla sam te otišla u sobu da se pakujem. NEMAM POJMA ŠTA DA NOSIM!
Hmm...pod

1. ne znam ni koja je to škola Ugar,
2. Ne znam gde je, i kakva je klima.
3. Bukvalno ne znam ništa o tome i idem sa strancima.

-Mada opet, spasili su mi tatu, i da su me hteli ubiti što ne bi mogli odma.
U svakom slučaju poneću svašta ponešto...

...

-Bilo je jutro kada sam dobila mali šlog. Auto je došlo ranije i vrata su zazvonila. Tako da sam morala nabrzaka da istrčim iz kuće i pozdravim se sa svima, pritom da ne zaboravim nešto.
Kada sam sišla dole čekala me je ona medicinska sestra, to jest Stela.
Njena crna kosa je bila vezana u rep, i nosila je crne uske stvari.
Stajala je naslonjena na bela kola. I pokazala mi je odmah da udjem unutra.
-Čim sam ušla srce je počelo da mi lupa kao nenormalno...

S: Ne brini nemoj biti nervozna. Sve će biti u redu.
J: Kažeš to, a do juče ste mi pretili da će se nešto desiti njima ako ne podjem sa vama.
S: Haha istina. Šteta, iskreno ne znam šta će biti sa tobom. U to nisam upućena.

...

-Prošli su sati i sati vožnje...AHH a ja mislila Tevets je bio daleko. Alii nee oni...

Odjednom kola su zastala, i Stela se okrenula ka meni.

-Stigli smo. Dobro došla.
-Mogu reći da sam se sada presekla, nisam htela da dodjem ovde.
Pogledala sam kroz prozor i videla sam ogrovan beli zamak ukrašen belim statuama, koje su ličile na pse. Ili vukove, ne znam jesu li haskiji ili vukovi. NISAM DOBAR POZNAVAOC PASA U REDU!
U svakom slučaju kada sam izašla iz kola isti onaj momak koji je bio onaj dan u kancelariji je stajao ispred, i očigledno nas čekao.
Imao je braon kosu i plave oči. Baš je bio lep.
Jedino što lik ima čunga-lunga žvaku na obrazu. Hahah kakav bilmez. Mada ovako kad pogledam baš je zgodan, lep visok. Ako ispadne da je gotivan smuvaću ga, ionako mi treba lep dečko.

"Pa Vukašine ti preuzmi. Staša kreni za njim."-rekla je Stela prvo tom dečku pa meni.

J: Ček a stva...
S: Neka-neka...gle.
-Ruka joj je postala jarko plava i stvari su nestale, a moje zatvorena vilica se raširila do poda.
J: VAHHHHH TOOO JE TAKOO KULL!!! POKAŽI MI JOŠŠŠ!
S: Možda drugi put.
J: Ali to je...
S: Hajde ne želiš da te Vukašin čeka slab je pri živcima znaš.
J: Hmm...ouke. Ali da mi to pokažeš kasnije.
S: Važi.
-Rekla je smešeći se a ja sam joj dala moja dva prsta na očima da zna da je posmatram da me ne ispali.
Čim sam otišla kod predpostavljam Vukašina bilo je baš čudno lik je viši od mene za glavu plus su mu ledja jako široka. HAHAH Aleksa na aparatima od njega.
J: Zdravo, ja sam Staša.
-Rekla sam te sam pružila ruku a on me je samo cinično pogledao.
J: Samo li me ispališ spavaj sa dva otvorena oka.
V: Pff...
-Jel to on meni rekao "pfff"?! Okej samo se smiri. Nemoj da ga ubiješ jer je retardiran. Svet bi bio previše lep i spokojan bez takvih retarda.
-Lik je samo krenuo i rekao mi je da ga pratim.
J: Neću.
-Zatim se ponovo okrenuo.
J: Nećeš ni da pričaš sa mnom a očekuješ da te slušam. E pa ja...
V: Ovako da predjem na stvar.
J: NE-NE, NI SLUČAJNO ME NE PREKIDAJ. Inače si ga odslužio za deset života. Lakše je uzeti smrnu kaznu, nego mene imati na piku, veruj mi. Ponašaj se dobro prema meni inače...
V: Inače šta ćeš. Da sediš i plačeš? Ja sam glavni u školi. Mene svi slušaju, neću pustiti običnog smrtnika da mi se šepuri okolo.
-Njegov glas je toliko dubok i oštar da me tera već da se bojim.
J: PFF kaže gospodin sa čunga lungom tetovažom.
V: Ti si stvarno idiot.
J: Hvala trudim se da nerviram debile poput tebe. Iskreno u tome sam najbolja.
V: Jesi li završila?
J: Može se reći ali ako mi nešto padne na pamet neću se ustručavati.
-Samo sam se nasmešila i krenula u školu.
V: Gde ćeš?
J: Nemam pojma.
-Vukašin me je odveo u neku i gde smo seli. Soba je bila ogromna i moderna.
Pokazao mi je da sednem na kožnu fotelju.
Čim sam sela služavke su me pitale šta hoću da pijem.
J: Neću ništa, hvala.
-One su se istog časa makle.
V: Ovako stoje stvari. Od sada pa nadalje spavaćeš u sobi sa tvoje leve strane.
J: Odgovara mi. Samo da tebe ne gledam.
V: U tome i jeste caka ja sam u sobi sa desne.
J: Kako molim?
V: Sobzirom da sam ja odgovoran za tebe, ne smem da dozvolim da uradiš nešto ili da se nešto drugo desi. Takodje ćeš ići na časove sa mnom, i ne udaljavaj se od mene u školi.
J: Naravno, evo jel hoćeš možda da te pratim i kad ideš u kupatilo?
V: Upozoravam te. Slušaćeš šta god ti kažem, ako nećeš neko da ti naudi. Budeš li otišla negdena svoju ruku,ne obećavam za tvoju bezbednost.
J: Ha hazar stvarno misliš da ću te slušati?
V: Slobodno me ne slušaj i tvoja će porodica nastradati.
J: Ne mešaj njih u ovo!
- Besno sam ustala te je i on.
V: Upozoravam te ne budi nesmotrena.
-Glas mu je postao sve hladniji i hladniji te sam osećala sve veću ne prijatnost izmedju nas dvoje.
-Oboje smo seli sada samo više nisam ništa pričala jer sam se plašila od njega. Ipak nije toliko bezbedno ovde kao što sam mislila...

————————————————————————
-Ne znam za vas ali ja bih Aleksu nazad 🥺.

I trenurno gledam Kung fu pandu baš je kul ;D

I recite mi šta mislite o svemu ovome 😆