Tevets

41.deo

N: Šta je šta?
V: To je dnevnik iz kojeg samo onaj što svi njegovi vlasnici mogu da pročitaju. Šta god da napišeš niko neće videti sem njih.
-Petra je otvorila zadnju stranicu na kojima su bili urezani inicijali "A" i "S".
P: Ko ti je ovo dao uopšte?
J: Nemam pojma neki klinac kada sam bila na krstarenju sa mamom. Bahaha najčudnija stvar brat kaže da nikada nisam ni bila sa njom na krstarenju.
P: Ovo se baš teško nalazi uglavnom samo iz čistokrnih i imućnih porodica to imaju. To su napravili vampiri kako bi imali zapisivali tajne o vukodlacima kako ne bi saznali njihove planove.

M: Vov, Staša imaš nešno fora a nisi ni znala.
N: Kolko košta možemo prodat?
-Svi smo se nasmejali na Nininu izvalu. A za Majinu Bog zna šta ja sve imam u onim kutijama.
M: Što ne pitamo Kristijana ili Lazara ako znaju nešto o tome?
N: Ajde zovi ih. Ali im nemoj reći zašto. Reci "Omg Kristijane ljudi iz Bordus škole su pustili zmiju ovde!"
-Rekla je ovo zadnje imitirajući Mariju na šta smo se svi blago nasmejali.

...

-Posle jedno 2min Kristijan je došao na vrata a Lazar sa njim koji se smejao.

L: Jesam ti rekao da foliraju! Šta hoćete?
K: Nina mislim da sam rekao da se ne igraš sa lažnim uzbunama.
N: Otkud znaš da sam ja!
K: To radiš svaki put.
M: Ali ovako ne biste došli.
-Marija se samo zakikotala i Kristijan se polu osmehnuo. Bouže taj čovek je baš ozbiljan.

-Odjednom Lazar je primetio moj dnevnik i podigao je.

L: BAHAHHA vidi Kristijane! Ona glupost.
N: Ti znaš za to?
L: Bahaha kako da ne znam. Bio je Aleksin.
-Nina, Marija, Petra i Violeta su me prostreljale pogledom i smeškale su se JAKO-JAKO čudno.

N: Ma stvarno, Aleksin?
L: Haha da. Znam da ga je baš voleo, kao klinac. Jednom sam se iznervirao i uzeo sam mu ga i pobegao za njim. Poslao je stražu po mene.
K: I na kraju te je Aleksa udario.
L: Koliko puta sam rekao. SUNCE MI JE UŠLO U OČI!
-Kristijan se nasmejao. Dok je Lazar sad izgledao iznervirano.
L: Odakle vam ovo uopšte? Znam da kada sam pitao Aleksu rekao je da ga nema više. Nije hteo da mi kaže šta je uradio, pa sam se naljutio.
K: I onda si meni probijao mozak tim.
L: Pa naravno kome drugom?
N: Dobro, de možete da idete vodimo ženski razgovor.
-Mahinalno su izašli iz sobe. Te su se svi pogledo našli uprti u mene. Jaoj.

J: Hoće neko da gleda film?
N: Ne sada! Nisi nam rekla da si već upoznala Aleksu.
J: Paa zato što i nisam.
M: Ako nisi odakle ti ovaj dnevnik?
J: Paa možda je taj drugi klinac...
-Prekinula me Violeta i rekla "Znala sam da moj omiljeni ship ne propada!"
J: Jedi govna. A i prekini da shipuješ Aleksu i mene. Nema ništa izmedju nas!
N: Ček-ček nisam u toku. Violeta zar ti nisi zaljubljena u Aleksu.
V: Nahh sve dok nisam saznala da je Staša njegova devojka. Da je neka druga ubila bih je.
N: Verujem.
M: A i zar sevas dve niste posvadjale čim ste se upoznale?
J: Pa onda smo se zgotivile. Šta joj fali ludja je od mene.
-Svi su me ozbiljno pogledali te počeli da se smeju. Jer niko nije ludji od mene.

V: I Staša kada planiraš da se poljubiš sa Aleksom?

...

N: Opaaaaa neko nam crveniii!
J: Dee ćutitte malo. I neću nikad!
-Mislim poljubio me je tri puta normalno da ću da budem nervozna. Mislim što sam uopšte ovako crvena vruće mi je.
J: Ahhh treba mi vazduh.
P: Naravno pocrveleni rače...

-Ustala sam te otvorila prozor. Uff konačno sam se malo smirila. I čekaj idalje nismo rešili kako je mogao Aleksa da mi da dnevnik ako nikada nisam ni išla na to krstarenje? Meni ništa nije jasno. Možda da ga pitam?

J: A ljudi gde rekoste da je Aleksa?
M: Po Kristijanu otišao je kod kuće. Nije hteo da mi kaže zašto.
J: A kada se vraća?
M: Ne znam.
P: Opaa zašto te to zanima?
J: Zašto tako smarate. Ne želim da Aleksa i ja budemo zajedno!
-Ovo zadnje sam rekla jako glasno i ozbiljno i otišla sam iz sobe. Zašto me je ta rečenica nekako zabolela? Imam osećaj kao da sam samoj sebi lupila šamar. Osećaj kajanja me je proždirao.
    Posle milion pokušavanja konačno sam uspela da zaspem.

Aleksa POV.

"Aleksa, gospodar vas traži. Upravo su došli."-rekala je jedna od služavki. Pff milion puta ulaze.
Izašao sam iz biblioteke i uputio sam se pravo ka dnevnoj sobi u kojoj su svi bili. Čim sam ušao Sofija mi je uletela u zagrljaj.

J: Zdravo i tebi!
-Nasmešio sam se te se sa njom zalepljenom za mene uputio ka kauču gde su sedeli mama i tata.

M: Sofija pusti Aleksu malo.
S: Ali mama bezobrazan je, nije mi rekao da dolazi.
T: Zašto si došao tako neočekivano?
J: Moram nešto da proverim u biblioteci.
M: I gde si bio za raspust?
S: Daa! Mislila sam da ćeš nas konačno upoznati sa svojom devojkom!
-Počešao sam glavu dok me je Sofija streljala njenim očima. Samo sam se nasmešio i rekao "Da to se neće skoro desiti."

S: Kako si bezobrazan. Stvarno joj neću ništa uraditi.
-Ne znam za vas ali ne bojim se ja što Staši neće ništa uraditi. Bojim se da njih dve ne sklope pakt i na kraju da ja budem taj jadan. Ionako je Staša ovih dana malo ljuta na mene. Mislim nije moja krivica, a i baš je zabavno kada se igram mačke i miša.

T: De pustite čoveka šta ste ga odmah savatali.
J: Jesu bili još neki napadi vukodlaka?
T: Nisu. Posle sastanka saveza u kom su uvede niše mere opreza, nije bilo ni jednog napada.
J: ...
S: Ah dosadni ste više sa tim. De mi reci bar kako se zove devojka?
M: Mogao bi stvarno Aleksa.
J: Čuo sam od Leona da je veoma lep bio trač o meni.
S: Tvoja krivica što nisi bio. Čak se i ujna mladež pojavila.
T: Nije lepo credjati članove familije!
S: Nisam ja kriva što ima više mladeža nego kose na glavi.

J: U svakom slučaju otišao sam.
M: Gde ćeš? Hoćeš da jedeš prvo?
J: Neću, hvala. Idem do biblioteke.
M: Nemoj da ostaneš dugo.
J: Neću.

-Vratio sam se u biblioteku i krenuo da listam. Svugde sam gledao i nisam mogao da nadjem nikakav trag o tom znaku. Nadam se samo da nije ništa ozbiljno.

————————————————————————
😆😆😆😆😆😆😆😆😆😆😆😆😆😆😆

THE END.

  

   Of the deo priče bahahahahs