-Osnovna škola se konačno završila za Stašu, i uspeva da upadne u željenu školu za koju se spremala pune tri godine. Medjutim sve se ubrzo menja kada njen tata dobija neočekivano pismo...
-Ah kako mrzim jutra i svega mi ima da podmetnem neki požar ovde. Zazujao mi je telefon i otvorila sam ga. Umalo me šok nije doživeo kada sam videla sva ona obaveštenja, te poruke od Dragana, te poruke od Marine, te od ovog te od onog... čak mi se javio onaj jeziv lik sa treninga sa kojim sam samo razmenila dve reči. Pogledaću ih kasnije mrsko mi sada, a ionako mi počinje škola za...20min. Joj, ja već prvog dana planiram da kasnim. Ustala sam te otišla da se spremam. Hihi jedva čekam da se danas izgubim i izblamiram...
Nadja POV.
"Nadja, molim te ustani. Zakasnićemo na čas."-čula sam Marijin glas koja me je polako gurkala kako bih se probudila. Otvorila sam oči kao na drogirana.
"Šta se desilo sinoć?"-rekla sam zevajući.
M: Ne znam, Lazar te je predpostavljam doveo ovde pošto nisam čula otvaranje vrata. J: ... M: ...
Čekaj malo nije valjda. "Jaoj ubiću ga."-prodrala sam se naglo da se malo Marija trgla.
J: Izvini tiše ću pričati. M: Uredu je. J: Mislim da me je opet hipnotisao. M: Ko? J: Lazar idiot, samo ne znam zbog čega. Znam da smo nešto pričali, ali mi je mutno...hmm M:Hajde spremi se usput ćeš se setiti. J: Dobro, dobro ionako nevalja misliti preterano ujutru.
-Ustala sam te počela da se spremam, idalje me zanima šta smo pričali sinoć pa me je hipnotisao da zaboravim to, mrzim kada mi to uradi ali dobro...
Staša POV.
-Hihi kao što sam i znala izgubiću se ali stvarno nisam znala da ću ovoliko dobro uspeti. Znate kad se neko izgubi u školi on završi na pogrešnom spratu ili hodniku, e pa kad je reč o Staši, ona se zaglavi ni manje ni više nego kod kukuruznog polja.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-Njah ionako nisam ja kriva, onaj glupi Aleksa mi nije rekao da mi prvi čas nije u kukuruznom polju. U svakom slučaju mogu da uživam u jutarnjem...
"Staša!"-čula sam glas koji je došao odjednom iz žbunja. Vrisnula sam i odskočila. Videla sam da je to bio onaj Aleksa, iz nekog razloga je izgledao iznervirano.
J: Jedi govna! Jel ti želiš da me strefi srčka? A: Šta radiš ovde? Što nisi u učionici? J: Nisi mi tata ne moram da ti se pravdam.
-Uhvatio me za ruku te me povukao ka njemu, stajala sam nekoliko centimetara od njega. I pogledao me je u oči i rekao " Nisam, ali bi bilo dobro da ne lutaš okolo, ne bi voleli da ti se nešto loše desi."- Samo sam prevrnula očima na šta se on nasmešio, uhvatio me je za ruku i krenuli smo ka učionici. Iskreno šta ima veze što sam se malo izgubila, mislim svaka osoba može umesto učionice da se izgubi u kukuruznom polju, pfftt Aleksa drama queen. Mada ček...
"Aleksa?"-rekla sam na šta me je on pogledao dok smo idalje hodali.
A: Molim. J: Kako si znao gde sam uopšte?
"O tome ćemo drugi put, evo tvoje učionice."-zaustavili smo se kod moje učionice koja je izgledala užasno staro.
J: Ali zanima me, ne moguće da si baš nabo da sam završila u kukuruznom polju. A: Kasniš na čas 5min ali ti neće ništa reći. Doćiću posle da ti pokažem gde ti je sledeći čas. J: Jel ti to mene ignorišeš? E stvarno si idiot. I ne moraš mi pokazivati snaćiću se.
-Rekla sam te otišla unutra. Haha, smešno je jer opet nemam pojma gde mi je učionica...moram naći neke prijatelje pod hitno.
————————————————————————
-Kolko su ove scene bile smešnije u mojoj glavi kada sam ih pisala pre dva meseca. Sada umirem od sramote 🥺💔.
LAJK, SHARE AND SUBSCRIBE babahaha. U svakom slučaju zapratite me babahaha.
