-Osnovna škola se konačno završila za Stašu, i uspeva da upadne u željenu školu za koju se spremala pune tri godine. Medjutim sve se ubrzo menja kada njen tata dobija neočekivano pismo...
M: Vraćaš se u Tevets! J: Čekaj, šta? -Samo što ne srčka nije strefila kada sam to čula. Ne mogu tek tako posle pola godine da se pojavim tamo. U trenutku su me dva čuvarala uhvatila za ruke i prikovali za fotelju u kojoj sam sedela. M: Ali ćeš imati malo novih dragunlija. -Rekla je mama i iz tamno plave kutije izvukla ogrlicu, sa providnim kristalom.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Pažljivo ga stavljajući na moj vrat. Čim ga je stavila čuvari su me pustili.
J: Super...dobila sam ogrlicu za pse. M: To nije ogrlica za pse nego da te imamo na nadzoru. J: Super dobila sam električnu ogrlicu za pse. -Rekla sam iznenadjeno iako nisam bila. M: Shvatićeš vremenom čemu ona služi. Ali da te upozorim, ne pokušavaj ništa glupo da uradiš jer ćeš samo dovesti sebe i tvoju porodicu u problem. J: Ne brini neću ništa pokušavati. Moje je samo da pratim šta mi kažeš. M: Tačno dobićeš zadatke kada dodješ u školu. J: U redu. M: Prekosutra ideš. Spremi se do tada. J: Ahm.. -Ustala sam sa sofe i izašla u hodnik gde me je čekao David. Još malo i neću imati pratnju...
Ovih nekoliko meseci me je ubilo o pojam, previše pritiska nosim na svojim plećima. O tome koju stranu izabrati...uništiti sve vampire ili porodicu. Radi koga? Radi majke koja je lažirala sopstvenu smrt...
Marija POV.
J: Čemu svi ovi čuvari Kristijane? -Rekla sam čim sam ušla u njegovu sobu jer ispred njegovih vrata stoji pet čuvara. K: Zahtevaju da se mere pooštre zbog naglog prestanka napada vukodlaka. Nadam se da ti nisu smetali? -Rekao je te mi pružio ruku da bih sela pored njega, izgledao je strašno umorno. J: Nisu mi smetali. Normalno sam prošla. K: Dobro je pošto sam im naglasio da tebe nemaju šta proveravati. -Spustio je njegovu glavu na moje rame. J: Hajde još samo malo i raspust se završava. K: Konačno. -Podigao je njegovu glavu i zagrlio me je, i u sekundi sam se rastopila. Ovih par meseci je mnogo radio, a kako je počeo raspust i otkada smo kod njegovih, ima posla preko glave. Sigurna sam da sam na njegovom mestu nikada ne bih mogla izdržati.
Staša POV.
-Pakovala sam se za put sva srećna, za polazak. Ne mogu da dočekam da vidim sve!
V: Nemoj da budeš tako srećna! Ionako ćeš ih izdati. Mogu misliti kako će biti srećni kada saznaju za to. J: Ućuti Vukašine. I srećna sam jer napokon neću morati da te gledam svaki dan. V: U to nemoj biti sigurna. -Rekao je izašao iz moje sobe. J: Umm...neću ga videti zar ne?
