Tevets

62.deo

Čula su se crkvena zvona i suze i plač mnogoh ljudi. Svi su bili išli u jednom smeru i nosili su ogromnu drvnenu kutiju na ledjima. Svi su išli ka meni i što su mi se više približavali to sam se više plašila. Oni nisu hteli da promene smer i ja sam pokušala da se pomerim, ali nije išlo. Nisam mogla da se pomerim i mislila sam da će da me udare, ali kada su došli do mene, zastali su.
Jedan stari čovek je sakupio ljude i počeo da čita neku molitvu, onda sam se skamenila. Kada sam videla sebe odevenu u crno kako plačem i kako me Filip grli i teši dok i on plače. Osvrnula sam se oko sebe i videla groblje...

Sve je postalo mračno, i počela sam da se gušim...

Staša! Probudi se!- ustala sam nagla te videla Filipa kako je zabrinut.
Pogledala sam ruke koje su mi se tresle i suze koje su bez moje kontrole padale.
Samo sam zagrlila Filipa.

F: Hej, šta je sada. Šta si sanjala?
J: Videla sam hemičarku u donjem vešu.
F: Okej, to je jeste strašno, ali nemoj da plačeš više.
-Rekao je te me zagrlio još jednom i nasmejao se.
F: Hajde spremi se idemo da posetimo tatu čim doručkuješ, spremio sam nam palačinke.
J: Evo dolazim za 20min.
F: Hmm...ne znam dal ti se onda isplati dolaziti na doručak..
-Rekao je sa zlim smeškom na faci.
J: DOBRO eto me za 10min.
F: Muhahah.
J: Samo li budeš jeo bez mene.
F: Ništa ne obećavam... muahahhah.
-Rekao je te je izašao iz sobe, a ja sam krenula da se obučem.

...

Ušli smo u bolnicu i popeli se u tatinu sobu...nema nikakvih vesti.

-Doktorica nam je prišla sa onom mladom lepom sestrom od prošlog puta.

J: Jel se oporavlja?
D: Teško je reći, drugi srčani udar ga je baš dotukao...
J: Drugi?!
-Pogledala sam Filip koji je samo gledao u patos.
J: Filipe zašto mi nisi rekao?
F: Tata je rekao da ti ne kažem, da se ne brineš...
J: Ja..ja, ne mogi da verujem!
-Rekla sam te sam otrčala. Čula sam kako me je Filip zvao ali se nisam osvrćala. Kada sam konačno stala bio je to prazan hodnik gde nije bilo nikoga, tu sam sve završila počela sam da plačem više nego juče.

Posle deset minuta ona mlada sestra mi je došla i sela pored mene.

S: Zar ne znaš da te svuda traže?
J: Ne zanima me.
S: Brineš zbog tate jel da?
J: Naravno...
-Ko uopšte postavlja takva pitanja u bolnici.
S: Šta ako ti kažem da može sada da ozdravi ako uradiš nešto što ti kažem.
J: Kao šta na primer?
S: Ispiše iz Tevetsa.
-Pogledala sam je dok mi je srce nenormalno brzo lupalo. Izgledala je i više nego ozbiljno.
J: Uhm...
S: Nemoraš sada da odlučiš,zavisi hoće li biti kasnije biti kasno...
J: Važi. Uradiću sve što mi kažeš. Pod uslovom da tata ozdravi.
-Sestra se samo nasmešila i rekla "Vrlo dobro."

S: Prati me.
-Otišla sam za njom i odvela me do tatine sobe i nikoga nije bilo unutra.
Pucnula je prstima i tata je počeo da kašlje i probudio se.
U tom trenutku su me prošli žmarci i sreća me je nenormalno lepo onuhvatila da sam počela da plačem.

T: Staša?
J: Tata!
-Zagrlila sam ga tako jako i snažno kao nikada pre. Srce mi je mnogo jako lupalo.
Ubrzo je i Filip ušao da vidi šta se dešava i odmah nam se priključio zagrljaju.

D: Pa ovo je čudo? Kako se tako brzo izlečio?
-Pogledala sam sestru koja se samo nasmešila.

T: Izvinite deco što sam vas uplašio.
J: Tata sve je u redu sada.
-Tata se nasmejao i ponovo nas zagrlio.
F: Dobro je tata ugušićeš nas.
J: Haha bukvalno.

...

-Tata, Filip i doktorka su otišli da provere da li je sada sve u redu sa tatom, da li je u potpunosti zdrav. Dok sam ja ostala sa medicinskom sestrom.

S: Što se tiče našeg dogovra.
J: Uradiću sve što želiš. Samo, otkud ti znaš da idem u Tevets?
-Samo se nasmešila i izignorisala moje pitanje.
S: U svakom slučaju od sada pa nadalje ićićeš u Ugar školu.
J: U šta?
S: Ugar. Ali ovome nikome ni reči, inače stanje tvoga oca će moći da se pogorša.
-Sama pomisao na to me je terala da se zatresem i uplašim.
S: Sutra dodji ispred skupštine grada u tačno dva sata i bez ikakvih trikova. I zapamti ne govori...
J: ...Ne govori ništa o ovome shvatila sam. Znam uradiću sve dok je mom tati dobro.
S: Fino.
-Nasmešila se i otišla iz sobe...

———————————————————————-

Okej ovaj deo je trebao sutra da izadje ali mi je baš prekul, i ne mogu da čekam da vam vidim reakcije 😆. Konačno su počele stvari da postaju ozbiljnije...