Tevets

75.deo

"Maaa dajte kako me ne znate?"-upitala sam čoveka na kapiji. Već pola sata se prepirem sa njim da sam učenik u ovoj školi.
Samo mi je još ovo falilo. Ko budala sam čekala auto ispred kuće da me ne bi Filip i tata primetili da ne bi posumnjali nešto da me na kraju ne puste unutra.

"Nisi na listi! Od prvog dana!"-prodrao se.

J: Logikaaa druže malo sam kasnila koji dan gore dole. Što se mene tiče mogu i da odem! Samo nemoj da me kasnije nosiš na duši...
-Dok sam čekala ispred kapije ko kreten u pet ujutru malo sam se zagledala oko sebe. Nije kasno da se vratim zar ne?

"Kakva je ovo frka od ranog jutra! Da ste me morali probuditi?!"-rekla je dorektorka dok ju je jedan od čuvara koji je bio na kapiji dovodio.

"Ova devojka nije na listi, šta da radimo sa njom?"-direktorka koja je izgledala jako uspavano je protrljala oči i pogledala u mene.

"Pustite je unutra! Budale! Rekla sam vam juče da dolazi!"
-Niih dvojica su samo otvorili kapiju i pustili me mrko me gledajući. Pffff kakva nepristojnost!

"Izvini zbog ovoga Staša novi su ovde...idalje ne znaju da rade posao kako treba."-pravdala se, iskreno kao da me briga. BAHAHH bolje za mene da su me izbacili.

"U redu je."-klimala sam glavom.
Direktorka je rekla jednim od ove dvojice da mi ponese kofer u sobu. Što je olakšanje mislila sam da ću ga ja morati nositi.

"Pa idem ja sad u sobu. Dovidjenja."-rekla sam te krenula ka sobi.
Zbog ovoga sa ulazom sam zaboravila da mi psihički bolesnici vise iznad glave i očekuju da izdam vampire.
Tiho sam ušla u sobu kako ne bih probudila Petru koja je počela da hrče više nego pre nego što sam otišla.
Nebitno ako išta barem imam sada neku privatnost.
Pomislila sam sa olakšanjem kada sam ušla u svoju sobu i razbacala ceo kofer i presvukla se. samo sam skočila na krevet i zaspala. Baš mi je nedostajalo...

-Ujutru kada sam ustala odmah sam se vratila na stare navike i kasnila sam. Nabrzaka sam sve ispreturala i našla neke stvari i otrčala dole, izgleda da je Petra otišla pre mene, nema veze pozdravićmo se kasnije.
Sišla sam niz stepenice i ugledala Violetu, taman kad sam htela da se proderem da je pozdravim, poljubila se na blic ni manje ni više nego sa Darkom.

J: JEL NEKO MENE...?!!!!!!!!
-Nisam ni stigla da završim rečenicu od šoka kada su se Violeta i Darko okrenuli ka meni. Violeta je odmah izvrištala kad me je videla i počela da me grli dok se Darko nasmešio.
V: PA Kad si došla????
J: Sinoć.
-Rekla sam iako sam bila u šoku, šta sam sve propustila za ovih par meseci!
V: SINOĆ?! I nisi mi se javila.
J: Spavalo mi se.
V: Ubiću te!
J: Posle me ubij. Kada? Kako?
-Rekla sam misleći na Violetu i Darka.
-Oboje su se zarumenili što mi je bilo još sladje. Ja ne verujem, šta sam propustila!
V: Pričam ti posle.
-Rekla je smešući se. Pa mi je prišla i šapnula "Imam mnogo tračeva da ti ispričam!"-rekla je sa ushićenjem, i namignula mi. Hihi jedva čekam.
J: Inače Darko, ja ne znam šta imamo od predmeta. Tako da me ti moraš voditi. I ne brini Violeta držaću ga na oku.
-Ovo zadnje sam šapnula Violeti, da Darko ne pomisli da ću ga uhoditi.
V: Računam na tebe!
-Rekla je te me potapšala po ledjima.
A ja sam krenula ka Darku koji me je čekao, imam puno toga da nadoknadim.
-Čim smo seli u klupu, naravno zadnju kao po starim danima, počela sam sa pitanjima.
J: Nisi mi rekao da se ložiš na Violetu.
D: Jer se nisam tada ni ložio.
J: A maa dajj!!! Al baš stee slatki, ja ne verujem! Ovo je šok!
D: Bolje da se fokusiraš trenutno na nastavu, imamo nove nastavnike. I gori su od prošlih.
-Na samu pomisao na to prošla me je jeza... Koliko loši mogu biti?
Taman kad sam pomislila u učionicu je ušao lik nekih 30god, koji je izgledao kao da je upravo izašao iz zatvora. Auć...

————————————————————————

-Nije dugo, ali... ovo sam čekala jako dugo