Tevets

32.deo

-Jutro-

-Ustala sam za divno čudo nasmejana a i srećna. Ha-ha šalim se dva popodne je. Prespavala sam ceo dan. Imam sreće pa se danas ne ide u školu jer su se svi vratili kasno uveče, jedina dobra stvar oko škole što se sažaljevaju nad učenicima.
Obukla sam belu duskericu koja mi je bila kao haljina, hehe kolko volim velike i široke stvari. I helanke jer je bilo hladno. A frizurica stavila sam kapu od dukserice i tako sam izašla iz sobe.

Napolju je bilo jako lepo a i hladno. Kasna jesen je već bila vidljiva.
Sela sam na obližnji kamen i posmatrala: nebo koje je bilo prekriveno sivim oblacima koji se precrtavaju u vodi jezera, i ptice koje prolaze preko njega. Ako išta bar imaš mira u ovoj školi.

-"Šta ćeš ti ovde?"-rekla je Violeta ko da je bila iznenadjena iz nekog razloga.

J: Čupam pa sadim.
V: Divno.
J: A ti?
V: Jedem govna.
J: Ništa novo.
-Videla sam da je tužna i pokazala sam joj da sedne. Na šta je sela odmah.
J: Ajde reci ti teta Staši šta te muči.
V: Ni ne znaš me.
J: Nema veze ionako mi je dosadno. Hajde pričaj-pričaj ako nisi znala ja sam pravi psiholog. Šta je u pitanju droga-alkohol-škola...
V: Ljubav.
J: Ha-ha nema ni meni ni tebi onda pomoći.
V: Šta lupaš tvoja srodna duša se bar pojavila. Moje nema nigde, već počinjem da mislim da ga ni nemam.
J: Zar se ne ložiš na Aleksu?
V: Ko se ne loži na Aleksu?
J: Umm...ja.
V: Svega ti? Zašto ne?
J: Ružan je.
-Violetina faca je bila gora nego Filipova kada je video da sma pojela deset palačinaka u roku od pola sata.
V: Aleksa ružan?
J: Da, zašto svi to povavljate. Jok moja baba ružna.
V: Aleksa ako ti je ružan ubij se. Njegove zelene oči su kao dva smaragda koja u mraku svetle. A tek osmeh, kao biseri.
J: Pff nije ih prao dve godine ako mene pitaš... u svakom slučaju što se ne smuvaš sa njim ako ti je toliko drag?
V: Kako kada me mrzi?
J: Pa ti ga nateraj da te zavoli. Hajde-hajde ja sam ljubavni kupid i spojiću vašu ljubav.
V: Ali on ne voli nijedna devojka da mu se približava više od metar.
-Hahah a zato voli da se on približava devojkama. Pfffft.
J: Nema veze to je i previše.
V: Ako mu uradim nešto loše plašim se da ću da završim poslužena za večeru.
J: Ma nećeš, veruj mi.
V: Ali on ima srodnu dušu, čula sam glasine da je u ovoj školi.

-Umm, ček zar onda to nisam ja? Mislim on uporno priča da jesmo, ali...Neka. Bitnija je ljubav.

J: Ma koga zabole za to, jesi li ga videla sa njom?
V: Ne.
J: Eto, sere nema srodnu dušu. Ovo ti je jedina prilika u životu da se smuvaš sa njim.
V: Znaš ipak nisi toliko loša.
J: Ma znam ja sam zlatni dete. Hajde idemo u moju sobu da te presvučemo.
V: Zar ti cimerka nije Petra?
J: Jeste, ajde.
V: Neću, mrzimo se. Ne želim da je vidim.
J: Jaojj, vi i vaša drama.
V: Idemo u moju sobu.

-Kada smo došli u njenu sobu bila je manje više prazna.

J: Gde ti je cimerka?
V: Nemam cimerku.
J: Ahh blago ti se, koja je tebi uživancija. Ja se sa ovom svadjam svaki dan.
V: Ti bar imaš nekog sa kim pričaš.
J: Pa šta ima veze imaš mene.

-Violeta ipak nije toliko loša kao što mi se učinilo prvi put. Mislim ipak je gotivna.
Otvorila sam njen ormar, koji je bio prepun odeće.

J: Heheh, svidja mi se.

~Posle tri sata sata: čupanja, vrištanja, oblačenja, pokušaja bega, brisanja suza.~

-J: Benifik!
-Rekla sam poljubeći prste i dignuvši ih u vazduh kao što sam videla nekog lika u crtanom. A ta reč od malopre nemam pojma šta znači babahahab.

V: Vauu kako sam zgodna, a šminka?
J: Pff, ne šminka. Lepša si bez šminke. Lepo je malo umereno za neki doček, a svaki dan je preterivanje. To je isto kao roštilj. Lepo ga je jesti ponekad, ali svake nedelje ili svaki dan ti se zgadi.
V: Umm. Da li je normalno da porediš devojke sa roštiljom?
J: SVE JE NORMALNO KADA SI STAŠA ha-ha.
-Lepo smo se izmejale i onda smo krenule da uhodimo Aleksu. Bio je u biblioteci, na svu sreću sam čitao nešto bezveze. Babaha.

"Srećno"-rekla sam tiho i samo je gurnula u biblioteku. Bila je preslatka iskreno. Njena svetlo-braon kosa i plave oči kao nebo su se savršeno uklapale uz crne pocepane pantalone i belu majicu i košulju plavu iste boje kao oči. Sa preslatkom frizuricom. Awww baš sam ponosna na sebe, preslatka je.

J: Sada je valja sačekati da saznam vesti.
-Rekla sam uzdisajući i sedajući na obližnju klupu ali malo dalje kako me ne bi videli. Držim im palčeve, ipak je bilo teško kako da se ponaša simpatično ali ne previše napadno pa da ga iznervira bahahahah. Staša i njena predavanja ko hoće neka me zove na broj 553-8889-000. JEDNA LEKCIJA 100€ nema više kod Staše besplatno, samo DAVAJ pare.

————————————————————————
-Follow
-Comment
-Like.

-I ja prestanem objavim dva dela u danu.

(Šalim se jedva i ovoh napisah ali valjalo bi se poslušati pisca 😙😌😌😁)